Америчка влада пред блокадом

Од нашег сталног дописника

Вашингтон – Амерички Конгрес још није усвојио буџет за фискалну годину која је почела још 1. октобра прошле године. Пошто компромис није на видику, реални су изгледи да ће Обамина администрација од петка у поноћ, када престаје важност закона о њеном привременом финансирању, бити блокирана.

Претходни пут то се догодило влади председника Клинтона средином деведесетих. Овога пута опозициони табор републиканаца, под притиском ултраконзервативног покрета „Чајанка”, нема намеру да попусти, при чему није реч само о буџетским бројкама, него и идеолошким начелима: америчка десница пре свега настоји да ревидира социјалне програме.

У текућој фискалној години влада Барака Обаме је предложила да своје издатке скреше за 33 милијарде долара, док републиканци инсистирају да буџет буде краћи за око 60 милијарди. Најавили су, додуше, спремност да прихвате и своту од 40 милијарди, али да при томе диктирају који ће државни програми престати да буду финансирани, или ће бити значајније закинути.

Обама, који је у уторак лично неуспешно настојао да у преговорима са републиканским конгресменима пронађе неко средње решење, одбацио је предлог да се режим привременог финансирања продужи за још недељу дана. „Владине службе не могу да планирају своје послове на једнонедељном буџету”, поручио је приликом непланираног сусрета за извештачима у Белој кући.

„Постоје неке ствари које су изван наше контроле. Не можемо да контролишемо земљотресе, цунамије, устанке на другим странама света”, рекао је репортерима. „Оно што можемо да контролишемо, то је наша способност да водимо разумне, фер разговоре између партија да бисмо обавили послове за амерички народ. То је оно што ја очекујем.”

Тиме је очигледно лопту пребацио на део терена који контролишу његови противници. Свота од 33 милијарде буџетских кресања је већ највеће смањење такозваних дискреционих трошкова једне америчке владе у историји. Републиканци су, међутим, упорни у настојању да ову прилику искористе за реализацију свог идеолошког становишта по којем федерална држава треба много мање да буде присутна у животу Американаца.

Та идеолошка компонента се веома добро видела у предлогу републиканског конгресмена из Висконсина Пола Рајана, који је у оптицај пустио свој нацрт буџета за фискалну 2012, чији је саставни део и дугорочнији план за постизање озбиљно нарушене фискалне равнотеже државног рачуна.

Тај план је да се у идућих 10 година, до 2021, државни издаци смање за око 6.000 милијарди долара, а буџетски дефицит, са овогодишњих девет одсто бруто друштвеног производа (око 1.500 милијарди долара у апсолутним бројевима), редуцира на 1,6 одсто. То би се постигло пре свега укидањем државног финансирања социјалних програма здравствене заштите за старију популацију и сиромашне грађане („Медикер” и „Медикед”), уз истовремено смањивање пореских стопа за корпорације и појединце, што већина овдашњих коментатора оцењује више као политички манифест него буџетски документ.

„Рајанова визија фискалне будућности нације је сан конзервативаца”, оцењује популарни интернет сајт „Политико”. Џим Карни, Обамин секретар за штампу, у званичном саопштењу истиче да овај план „смањује порезе за милионере и специјалне интересе, док истовремено додатно оптерећује старије грађане, породице са хендикепираном децом, раднике који немају здравствено осигурање, студенте… Председник верује да за Америку постоји уравнотеженији пут ка просперитету”.

Блогер недељника „Тајм” поручује да је план фискалног експерта конзервативаца, који се премишља и око сопствене председничке кандидатуре за 2012, истовремено и чин „јавне амнезије”.

„Он изгледа игнорише чињеницу да смо пре 11 година имали буџетску равнотежу, па чак и суфиците… А онда је Џорџ Буш (републиканац) у два маха смањио Клинтонове (демократа) пореске стопе. Два пута смо заратили, а да за то нисмо платили. Буш је био тај који је увео додатне здравствене програме. Имали смо историјску и бруталну рецесију, која је федералне пореске проходе смањила за око 500 милијарди годишње… И тако смо стигли до историјског дефицита.”

Гледано са стране, бројеви америчких фискалних невоља су просто непојмљиви. Влада се задужује са 4,1 милијарду долара – дневно. Укупан државни дуг је премашио 10.000 милијарди долара. Само камате на тај дуг, финансиран издавањем државних обвезница, ове године ће износити 225 милијарди – што је отприлике пет бруто националних производа Србије, свега што се за годину дана произведе и кроз услуге размени.

Ове суме су застрашујуће, али засад сасвим подношљиве, с обзиром на укупну величину америчке економије чији је БНП око 15.000 милијарди. Оно што онеспокојава јесте тренд: ако се ништа не промени, тај дуг ће се до краја декаде удвостручити. Може да га амортизује само убрзани економски раст.

Милан Мишић

---------------------------------------

Сећање на последњу блокаду

Током претходне фискалне блокаде владе, која је крајем 1995. и почетком 1966. трајала четири недеље, добар део државних службеника није долазио на посао, обустављено је прикупљање токсичног отпада, били су затворени национални музеји и паркови, нису издавани пасоши… За сличну ситуацију већ су почеле припреме. Оба политичка актера – и републиканци и демократе – надају се при томе да ће политичку цену за тај велики поремећај платити она друга страна.