Зашто су странке против „закључане листе”

Председница скупштине Славица Ђукић-Дејановић најавила је за данас састанак радне групе за припрему измена Закона о избору народних посланика, која треба, између осталог, да омогући укидање бланко оставки уз уважавање примедби Венецијанске комисије. На овом састанку Бојан Ђурић (ЛДП) предложиће да се још мало разговара са овим савeтодавним телом Савета Европе о сугестији да за посланике морају бити изабрани кандидати по редоследу са изборне листе.

У радном тексту, који је отишао на оцену у Венецијанску комисију (ВК), предложено је да 50 одсто посланика буде изабрано по редоследу са изборне листе, а 50 одсто би предложиле партије. ВК је, међутим, критиковала овај предлог и сугерисала „затворену листу”, дакле, само по редоследу.

Нада Колунџија, шеф радне групе, рекла је да ће бити тако како ВК каже: „ако је то европски стандард, онда нема полемисања”.

Бојан Ђурић, међутим, каже да то правило није европски стандард. Ђурић за „Политику” објашњава да је „мало демократских земаља у којима постоји потпуно ’затворена изборна листа’ и једна изборна јединица, то је једино Израел”. Према његовим речима „већина европских земаља отвореност листе регулише тако што дозвољава неку врсту преференцијалног гласања уз услов квоте”.

То значи, како објашњава овај посланик ЛДП-а, да бирач има могућност да, поред заокруживања страначке листе, да глас и неком појединачном кандидату са те листе. Да би неко био изабран иако не спада у оне који би по редоследу са листе добили мандат мора да достигне унапред дефинисану квоту преференцијалних гласова, која је једнака природном цензусу. У нашим условима, то значи да би неко морао да добије између 16.000 и 17.000 гласова да би, мимо редоследа, постао посланик. Овакав систем се примењује у Холандији.

Ђурић наводи и другу могућност: „У Шведској ако освојиш одређен број ’личних гласова’ (додатним гласањем поред листе) улазиш у парламент ’преко реда’, иако ниси довољно високо на листи. Код њих је то осам одсто од броја гласова које је твоја странка добила. Ни код њих није обавезно ово алтернативно бирање кандидата, могуће је гласати само за листу. Овај проценат може да варира и да се смањи, са сличним последицама, али уз већу начелну могућност да се неко истакне као кандидат. Тако је, рецимо, у Холандији или у Словачкој. У најразвијенијим земљама које користе овакве системе, око 25 одсто бирача искористи ове могућности бирања.

Професор Владимир Гоати истиче да се у пропорционалном изборном систему директнији утицај бирача на избор кандидата за посланике остварује само преко „затворене листе” или кроз модел који и Ђурић помиње, а који је уведен у Италији почетком деведесетих година прошлог века – тако што бирач добија „полузатворену” листу на којој може да интервенише и заокруживањем имена одређеног кандидата може да га „пребаци”, рецимо, са 15. или 20. на 1. место. Али, додаје он, показало се да је мали проценат бирача у Италији желео да користи ову могућност.

„Посредни пропорционални систем у коме се бира у два корака – најпре гласањем на бирачким местима, па онда када партијски ’цезари’ одређују ко ће ући у парламент –српско-црногорски је изум и то је идеалан простор и за корупцију”, истиче Гоати и додаје да је суштина онога што тражи Венецијанска комисија у следећем: да се, оног момента када се заврши бројање гласова и види колико је која листа добила мандата, зна и који кандидати иду у парламент.

ЛДП је, како истиче Бојан Ђурић, против „затворене листе” и сматра да је најбоље темељно реформисати изборно законодавство. Али пошто је до избора остало шест месеци, додаје он, то се сада никако не може радити. Зато ЛДП, каже Ђурић, предлаже да се са Венецијанском комисијом обави нови круг консултација.

М. Чекеревац

Б. Баковић

----------------------------------------

У ЕУ воле пропорционални систем

Од 27 чланица Европске уније чак 25 њих има пропорционални изборни систем (за Европски парламент се у свим земљама гласа по овом систему), а само је у Холандији, као у Србији, једна изборна јединица, наводи профeсор Гоати. Ипак, број изборних јединица је, према његовим речима, са становишта демократичности практично неважан. Важан је само ако је могуће манипулисати тиме, тако да се повећа број изборних јединица па да се у њима бира мали број посланика, што фаворизује велике странке.

-------------------------------------------------

Словенија

Број посланика у парламенту (Државни збор) је 90. За избор посланика за Државни збор формира се осам изборних јединица и у свакој се бира 11 посланика, што је 88 посланика, плус по један из италијанске и мађарске мањине. Гласа се за кандидата (или листу кандидата). Сходно освојеним мандатима, у Државни збор иду они кандидати са изборних листа који су добили највише гласова у укупном збиру у изборним областима у којима су се кандидовали.
 

Црна Гора

Избор посланика обавља се у републици као јединственој изборној јединици. Мандати у оквиру укупног броја мандата које је изборна листа добила распоређују се на начин што се једна половина добијених мандата додељује кандидатима са изборне листе према редоследу на листи, а преостали мандати кандидатима са листе у складу са одлуком подносилаца листе.

Хрватска

Има најмање 100, а највише 160 посланика у зависности од броја бирача. За Сабор се бира 140 посланика тако што се у десет изборних јединица на територији Хрватске, на основу листа, бира по 14 посланика. Са сваке листе изабрани су кандидати од редног броја 1. па до редног броја колико је одређена листа добила посланичких места.