Нема речи независност

Реч независност не помиње се експлицитно у предлогу за решење статуса Косова који је изасланик УН Марти Ахтисари предао генералном секретару светске организације Кофију Анану, јавио је јуче Танјуг, позивајући се на изјаву неименованог дипломате у седишту УН у Њујорку. Танјугов извештај углавном се поклапа са оним што је пре два дана објавио приштински лист "Експрес", о ограниченом суверенитету за Косово, без седишта у УН и без министра дипломатије и војске. Танјуг најављује да ће документ бити прослеђен српском и албанском преговарачком тиму већ наредне седмице. Танјугов извор наводи да ће Косово "де факто" бити независна држава, али са ограниченим суверенитетом, што ће бити измењено након 12 до 18 месеци, када ће у покрајини бити усвојен устав и одржани општи избори. Нова косовска влада, која ће тада бити изабрана, добиће надлежност над иностраним пословима и војском, која ће проистећи из садашњег Косовског заштитног корпуса и која неће бројати више од 3.300 војника.

Између та два корака, Косову ће бити дозвољено укључивање у међународне институције, као и склапање билатералних споразума са другим државама, што представља основе суверенитета.

Тумачећи дипломатски речник којим је документ о статусу написан, западни дипломата сматра да ће након истека тог рока, Приштина бити слободна да затражи пријем у пуноправно чланство УН. Исти извор тврди да ритам догађаја у овом тренутку највише зависи од власти у Београду. Односно, уколико парламентарни избори у Србији буду одржани до краја године, међународна заједница је спремна да завршне кораке одгоди до фебруара. Уколико, пак, Србија не распише изборе, све ће бити готово до божићних празника , рекао је западни дипломата.

Почетак краја процеса решавања статуса Косова означиће нова, прилично неутрална резолуција Савета безбедности, којом неће бити одређен статус покрајине, већ ће бити потврђен Ахтисаријев документ и закључен мандат тамошње мисије УН, сматра овај дипломата.

"Таква нерешавајућа резолуција", наводи он, "производ је чињенице да се Русија снажно успротивила признавању независности Косова у Савету безбедности, због чега нови документ, суштински, отвара врата за одлуку о том питању свакој држави појединачно".

Међутим, Фонет је јуче јавио да је специјални изасланик Европске уније за преговоре о будућем статусу Косова Штефан Лене демантовао тврдње да је направљен предлог решења будућег статуса покрајине.

"Нема таквог документа у овој фази. На њему се ради", рекао је Лене.

У Београду је јуче боравио изасланик САД за разговоре о Косову Френк Визнер, а током његових разговора са највишим државним врхом највише се, како сазнаје "Политика", разговарало о проценама политичког тренутка, односно о способности садашње, али и будуће владе Србије да се сложи са оним што ће чинити будућу резолуцију УН о Космету, те да је примени. Амерички посредник је државном врху пренео закључке до којих је дошла влада САД после министарског састанка Контакт групе о Косову у септембру, на којем је закључено да треба убрзати процес преговора о будућем статусу покрајине.

Важна тема је био датум избора у Србији, за које се везује решавање будућег статуса Космета, односно његово одлагање. На конференцији за новинаре у америчкој амбасади Визнер је истакао да, с обзиром на то да није донета одлука о изборима у Србији, не жели да говори о хипотетичком питању да ли би имало смисла одложити одлуку о статусу за време после избора. "Одлагање би само изазвало фрустрираност на Косову, а Србима ускратило јасноћу у погледу будућности".

На Западу је све извеснији став да резолуција о Косову не би требало да се донесе пре него што се конституишу нове власти у Србији. Тај план потврдио је јуче и високи представник ЕУ Хавијер Солана који је рекао да би специјални изасланик Марти Ахтисари требало да одложи изношење коначног плана за будући статус Косова до избора у Србији, ако се они одрже до краја ове године. Са тим ставом наступио је јуче у Београду и амерички изасланик Визнер, рекавши да се САД залажу да се до решења за Косово и Метохију дође до краја године.

Премијер Војислав Коштуница је Визнера упознао са тим да је приликом доношења новог устава, како у скупштини тако и на референдуму грађана Србије, јасно да је "остварен национални консензус о томе да је Космет саставни и неотуђиви део територије Србије". Указујући да свако решење за будући статус Косова мора бити сагласно начелима међународног права и, посебно, Повељи УН, премијер је рекао да очекује да ће САД, као земља стална чланица Савета безбедности, "подржати само оно решење које је у складу са начелима међународног права".

Директор Форума за етничке односе и познавалац српско-албанских односа Душан Јањић каже за "Политику" да је на састанку са државним врхом било речи и о реакцијама на нацрт документа који је специјални изасланик УН Марти Ахтисари доставио једној и другој страни. "Визнер је свакако хтео да види са чиме се Београд слаже а са чим не. Он би у овом случају требало да помогне и при одлуци да ли ће Ахтисари имати још један круг састанака са главним преговарачима", каже Јањић.

Поводом става америчке администрације да би до решења требало да дође до краја године, Јањић каже да оно не мора да буде у облику резолуције, "него може да буде договор око онога шта нуди Ахтисаријев тим".

Српски премијер је америчком изасланику изнео своје незадовољство што Ахтисари није до сада успео да обезбеди преговоре који би водили споразуму, а пренео је и забринутост што је за протеклих годину дана Ахтисари присуствовао само једном разговору о будућем статусу покрајине.

Захваљујући изгласавању устава у Народној скупштини Србије и референдуму којим је он потврђен, премијер је још једном истакао да само СБ УН може да одобри решење за Космет и да би "апсолутно било ништавно једнострано признање независности Косова". Из кабинета председника Бориса Тадића саопштено је да "Србија жели да се преговарачки процес настави и да ће се, као и до сада, залагати свим политичким средствима да се постигне споразумно и одрживо решење", као и да је министар спољних послова Вук Драшковић после јучерашњег састанка рекао да ће "непремостиво бити премостиво и компромисно ако се успостави мост између територијалног интегритета Србије и захтева албанске већине да управља Косовом".

Да је Србија сада добила на времену и да простора за договор има, потврђује и Јањић, који каже да је амерички став према статусу Косова тврд само у погледу термина, али не и конкретног решења. "Поготово што се Америка није нашла у најбољем положају при крају процеса, јер је одједанпут испало да мора директно са Русима да решава проблем статуса Косова, што значи да мора нешто да исплати Русима ако хоће остваривање свог решења".

Он наглашава да је администрација председника Џорџа Буша, чији је Визнер заступник, свесна да тренутно ради на решавању будућег а не финалног статуса, у шта се уклапа и такозвани ограничени суверенитет, које не подразумева потпуно разрешење, него управљање кризом. "То подразумева да се Албанцима мало освежи та ’шаргарепа’ независности, како би мало трчали за њом, а Србима треба дати гаранције за стабилност и не прејудицирати питање територијалног интегритета", каже Јањић.

У одговору министру Драшковићу о успостављању компромисног моста, Визнер је нагласио да ће допринети то што "на Балкану неће бити народа чија ће права бити тако снажно заштићена као што ће бити заштићена права Срба, њихових цркава и манастира на Косову".

Јучерашњи лондонски "Гардијан" тврди да "нови устав Србије, уз подршку грађана коју је добио на референдуму, ипак мења укупну ситуацију у преговорима о будућем статусу Косова и угрожава амбиције оних који желе независност те српске покрајине". Немачки дневник "Франкфуртер рундшау" иде и даље, тврдећи да западне дипломате олако потцењују заоштравање до којег је дошло са референдумом о новом српском уставу, којим се "отвара међународноправни спор који би могао да буде материјал за нови хладни рат". Тај дневник наводи и да Запад, ако не жели да "Срби падну у руке Путину, мора да им нешто понуди". А бечки дневник "Пресе" пише да напори у проналажењу решења за Косово иду све дубље ка ћорсокаку, додајући да је Запад промашио у својим спекулацијама.

--------------------------------------------------------------------------

САД од Београда очекују да реши "случај Младић"

Специјални изасланик САД за преговоре о Косову Френк Визнер изјавио је јуче да САД од Београда очекују решавање "случаја Младић", укључујући његово изручење Хашком трибуналу. "Решавање случајева хашког суда је веома важно питање за САД", изјавио је Визнер на конференцији за новинаре у америчкој амбасади у Београду, одговарајући на питање да ли може да потврди извештаје о ублажавању америчког става када је реч о изручењу Младића као предуслову за улазак Србије у Партнерство за мир. "Сви се ми надамо да је будућност Србије у Партнерству за мир и НАТО-у", рекао је Визнер, али је објаснио да је, пре тога, потребно превазићи прошлост, што, како је нагласио, подразумева решавање "случаја Младић".
(Танјуг)