Nema reči nezavisnost

Reč nezavisnost ne pominje se eksplicitno u predlogu za rešenje statusa Kosova koji je izaslanik UN Marti Ahtisari predao generalnom sekretaru svetske organizacije Kofiju Ananu, javio je juče Tanjug, pozivajući se na izjavu neimenovanog diplomate u sedištu UN u Njujorku. Tanjugov izveštaj uglavnom se poklapa sa onim što je pre dva dana objavio prištinski list "Ekspres", o ograničenom suverenitetu za Kosovo, bez sedišta u UN i bez ministra diplomatije i vojske. Tanjug najavljuje da će dokument biti prosleđen srpskom i albanskom pregovaračkom timu već naredne sedmice. Tanjugov izvor navodi da će Kosovo "de fakto" biti nezavisna država, ali sa ograničenim suverenitetom, što će biti izmenjeno nakon 12 do 18 meseci, kada će u pokrajini biti usvojen ustav i održani opšti izbori. Nova kosovska vlada, koja će tada biti izabrana, dobiće nadležnost nad inostranim poslovima i vojskom, koja će proisteći iz sadašnjeg Kosovskog zaštitnog korpusa i koja neće brojati više od 3.300 vojnika.

Između ta dva koraka, Kosovu će biti dozvoljeno uključivanje u međunarodne institucije, kao i sklapanje bilateralnih sporazuma sa drugim državama, što predstavlja osnove suvereniteta.

Tumačeći diplomatski rečnik kojim je dokument o statusu napisan, zapadni diplomata smatra da će nakon isteka tog roka, Priština biti slobodna da zatraži prijem u punopravno članstvo UN. Isti izvor tvrdi da ritam događaja u ovom trenutku najviše zavisi od vlasti u Beogradu. Odnosno, ukoliko parlamentarni izbori u Srbiji budu održani do kraja godine, međunarodna zajednica je spremna da završne korake odgodi do februara. Ukoliko, pak, Srbija ne raspiše izbore, sve će biti gotovo do božićnih praznika , rekao je zapadni diplomata.

Početak kraja procesa rešavanja statusa Kosova označiće nova, prilično neutralna rezolucija Saveta bezbednosti, kojom neće biti određen status pokrajine, već će biti potvrđen Ahtisarijev dokument i zaključen mandat tamošnje misije UN, smatra ovaj diplomata.

"Takva nerešavajuća rezolucija", navodi on, "proizvod je činjenice da se Rusija snažno usprotivila priznavanju nezavisnosti Kosova u Savetu bezbednosti, zbog čega novi dokument, suštinski, otvara vrata za odluku o tom pitanju svakoj državi pojedinačno".

Međutim, Fonet je juče javio da je specijalni izaslanik Evropske unije za pregovore o budućem statusu Kosova Štefan Lene demantovao tvrdnje da je napravljen predlog rešenja budućeg statusa pokrajine.

"Nema takvog dokumenta u ovoj fazi. Na njemu se radi", rekao je Lene.

U Beogradu je juče boravio izaslanik SAD za razgovore o Kosovu Frenk Vizner, a tokom njegovih razgovora sa najvišim državnim vrhom najviše se, kako saznaje "Politika", razgovaralo o procenama političkog trenutka, odnosno o sposobnosti sadašnje, ali i buduće vlade Srbije da se složi sa onim što će činiti buduću rezoluciju UN o Kosmetu, te da je primeni. Američki posrednik je državnom vrhu preneo zaključke do kojih je došla vlada SAD posle ministarskog sastanka Kontakt grupe o Kosovu u septembru, na kojem je zaključeno da treba ubrzati proces pregovora o budućem statusu pokrajine.

Važna tema je bio datum izbora u Srbiji, za koje se vezuje rešavanje budućeg statusa Kosmeta, odnosno njegovo odlaganje. Na konferenciji za novinare u američkoj ambasadi Vizner je istakao da, s obzirom na to da nije doneta odluka o izborima u Srbiji, ne želi da govori o hipotetičkom pitanju da li bi imalo smisla odložiti odluku o statusu za vreme posle izbora. "Odlaganje bi samo izazvalo frustriranost na Kosovu, a Srbima uskratilo jasnoću u pogledu budućnosti".

Na Zapadu je sve izvesniji stav da rezolucija o Kosovu ne bi trebalo da se donese pre nego što se konstituišu nove vlasti u Srbiji. Taj plan potvrdio je juče i visoki predstavnik EU Havijer Solana koji je rekao da bi specijalni izaslanik Marti Ahtisari trebalo da odloži iznošenje konačnog plana za budući status Kosova do izbora u Srbiji, ako se oni održe do kraja ove godine. Sa tim stavom nastupio je juče u Beogradu i američki izaslanik Vizner, rekavši da se SAD zalažu da se do rešenja za Kosovo i Metohiju dođe do kraja godine.

Premijer Vojislav Koštunica je Viznera upoznao sa tim da je prilikom donošenja novog ustava, kako u skupštini tako i na referendumu građana Srbije, jasno da je "ostvaren nacionalni konsenzus o tome da je Kosmet sastavni i neotuđivi deo teritorije Srbije". Ukazujući da svako rešenje za budući status Kosova mora biti saglasno načelima međunarodnog prava i, posebno, Povelji UN, premijer je rekao da očekuje da će SAD, kao zemlja stalna članica Saveta bezbednosti, "podržati samo ono rešenje koje je u skladu sa načelima međunarodnog prava".

Direktor Foruma za etničke odnose i poznavalac srpsko-albanskih odnosa Dušan Janjić kaže za "Politiku" da je na sastanku sa državnim vrhom bilo reči i o reakcijama na nacrt dokumenta koji je specijalni izaslanik UN Marti Ahtisari dostavio jednoj i drugoj strani. "Vizner je svakako hteo da vidi sa čime se Beograd slaže a sa čim ne. On bi u ovom slučaju trebalo da pomogne i pri odluci da li će Ahtisari imati još jedan krug sastanaka sa glavnim pregovaračima", kaže Janjić.

Povodom stava američke administracije da bi do rešenja trebalo da dođe do kraja godine, Janjić kaže da ono ne mora da bude u obliku rezolucije, "nego može da bude dogovor oko onoga šta nudi Ahtisarijev tim".

Srpski premijer je američkom izaslaniku izneo svoje nezadovoljstvo što Ahtisari nije do sada uspeo da obezbedi pregovore koji bi vodili sporazumu, a preneo je i zabrinutost što je za proteklih godinu dana Ahtisari prisustvovao samo jednom razgovoru o budućem statusu pokrajine.

Zahvaljujući izglasavanju ustava u Narodnoj skupštini Srbije i referendumu kojim je on potvrđen, premijer je još jednom istakao da samo SB UN može da odobri rešenje za Kosmet i da bi "apsolutno bilo ništavno jednostrano priznanje nezavisnosti Kosova". Iz kabineta predsednika Borisa Tadića saopšteno je da "Srbija želi da se pregovarački proces nastavi i da će se, kao i do sada, zalagati svim političkim sredstvima da se postigne sporazumno i održivo rešenje", kao i da je ministar spoljnih poslova Vuk Drašković posle jučerašnjeg sastanka rekao da će "nepremostivo biti premostivo i kompromisno ako se uspostavi most između teritorijalnog integriteta Srbije i zahteva albanske većine da upravlja Kosovom".

Da je Srbija sada dobila na vremenu i da prostora za dogovor ima, potvrđuje i Janjić, koji kaže da je američki stav prema statusu Kosova tvrd samo u pogledu termina, ali ne i konkretnog rešenja. "Pogotovo što se Amerika nije našla u najboljem položaju pri kraju procesa, jer je odjedanput ispalo da mora direktno sa Rusima da rešava problem statusa Kosova, što znači da mora nešto da isplati Rusima ako hoće ostvarivanje svog rešenja".

On naglašava da je administracija predsednika Džordža Buša, čiji je Vizner zastupnik, svesna da trenutno radi na rešavanju budućeg a ne finalnog statusa, u šta se uklapa i takozvani ograničeni suverenitet, koje ne podrazumeva potpuno razrešenje, nego upravljanje krizom. "To podrazumeva da se Albancima malo osveži ta ’šargarepa’ nezavisnosti, kako bi malo trčali za njom, a Srbima treba dati garancije za stabilnost i ne prejudicirati pitanje teritorijalnog integriteta", kaže Janjić.

U odgovoru ministru Draškoviću o uspostavljanju kompromisnog mosta, Vizner je naglasio da će doprineti to što "na Balkanu neće biti naroda čija će prava biti tako snažno zaštićena kao što će biti zaštićena prava Srba, njihovih crkava i manastira na Kosovu".

Jučerašnji londonski "Gardijan" tvrdi da "novi ustav Srbije, uz podršku građana koju je dobio na referendumu, ipak menja ukupnu situaciju u pregovorima o budućem statusu Kosova i ugrožava ambicije onih koji žele nezavisnost te srpske pokrajine". Nemački dnevnik "Frankfurter rundšau" ide i dalje, tvrdeći da zapadne diplomate olako potcenjuju zaoštravanje do kojeg je došlo sa referendumom o novom srpskom ustavu, kojim se "otvara međunarodnopravni spor koji bi mogao da bude materijal za novi hladni rat". Taj dnevnik navodi i da Zapad, ako ne želi da "Srbi padnu u ruke Putinu, mora da im nešto ponudi". A bečki dnevnik "Prese" piše da napori u pronalaženju rešenja za Kosovo idu sve dublje ka ćorsokaku, dodajući da je Zapad promašio u svojim spekulacijama.

--------------------------------------------------------------------------

SAD od Beograda očekuju da reši "slučaj Mladić"

Specijalni izaslanik SAD za pregovore o Kosovu Frenk Vizner izjavio je juče da SAD od Beograda očekuju rešavanje "slučaja Mladić", uključujući njegovo izručenje Haškom tribunalu. "Rešavanje slučajeva haškog suda je veoma važno pitanje za SAD", izjavio je Vizner na konferenciji za novinare u američkoj ambasadi u Beogradu, odgovarajući na pitanje da li može da potvrdi izveštaje o ublažavanju američkog stava kada je reč o izručenju Mladića kao preduslovu za ulazak Srbije u Partnerstvo za mir. "Svi se mi nadamo da je budućnost Srbije u Partnerstvu za mir i NATO-u", rekao je Vizner, ali je objasnio da je, pre toga, potrebno prevazići prošlost, što, kako je naglasio, podrazumeva rešavanje "slučaja Mladić".
(Tanjug)