Неће бити друге куле КЦС-а

Планирана друга кула у Клиничком центру Србије неће бити зидана, а ново решење је уређење постојеће куле и реновирање осталих објеката, незванично сазнаје „Политика”. Детаље овог плана јуче нису хтели да коментаришу у Министарству здравља и КЦС-у, наглашавајући да ће се о случају реконструкције клиничких центара огласити за десетак дана.

Да је нешто „запело” у изградњи пројеката реконструкције клиничких центара у Србији и да радови много више касне од предвиђених рокова, указала је и проф. др Драгана Јовановић, бивша секретарка за здравство и представница организације „Доктори против корупције”, која тврди да документација за реконструкцију четири клиничка центра у Србији није одмакла даље од нивоа идејног пројекта а да се, на основу делимичног увида у пројекте, стиче утисак да је проблематичан квалитет ових пројеката. Она сматра да би требало привремено обуставити даљи рад на пројектима и образовати неутралну групу иностраних експерата из земаља где су медицинске службе по својој концепцији приближне нашим, попут Аустрије и Немачке. Њихов задатак би био да донесу оцену о начину спровођења досадашњег процеса и онога што је у таквом процесу постигнуто, што би донело сигурност да ови пројекти не буду још једна у низу промашених инвестиција у Србији.

– Није јасно због чега сежури са започињањем радова на чишћењу куле стационара у КЦС-у, када је то могло да се уради заједно са санацијом целокупне фасаде и реконструкцијом подијумске зграде, а намеће се и питање да ли ће усељени делови подијумске зграде бити у функцији и за време санације и доградње или се планира измештање неких одељења?

Уколикосе не планира измештање, како је онда могуће обавитинеопходне радове на санацији фасаде и замени инсталација, као и вођење нових инсталација крозвећ усељене просторе болнице који се користи. То је немогуће. Није познато ни како изгледа организација градилишта у односу на заштиту од буке, вибрација и електромагнетног поља већ усељених делова болнице, али и у односу на коришћење околних зграда за време грађевинских радова – истакла је др Јовановић.

Докторка Јовановић је још једном нагласила да није јасно због чега је одлучено да се пројектанти и консултанти бирају путем тендера за јавне набавке, јер је у свету пракса да се расписују међународни архитектонски конкурси, при чему избор зависи од поднетих пројеката и њиховог квалитета. Ово питање нарочито добија на важности, додаје она, ако се посматра судбина оваквих тендера у Србији.

Када је реч о реконструкцији клиничких центара, др Јовановић има примедбу и на то зашто је план пројектовања медицинске и цивилне опреме комплетно изостављен из тендера за пројектовање, када је зна да је немогуће урадити главни пројекат без претходно предвиђене медицинске опреме.

– Ова чињеница наводи на помисао да је инвеститор, још у време расписивања тендера, пошао од претпоставке да неће имати новца за медицинску опрему и да ће завршити само грађевински део. Таквим поступањем зграда ће бити комплетно неупотребљива, јер јој недостају медицинска опрема и техника – сматра представница организације „Доктори против корупције”.

Д. Давидов Кесар

-----------------------------------------------------------

Професор Бајић: Недостаци отклоњени

Дејан Бајић, професор Грађевинског факултета у Београду, који је прегледао идејни пројекат конструкција, каже да су сви недостаци отклоњени и да се сада чека да и други пројекти, попут инсталација, архитектуре, противпожарне заштите, буду усклађени с њим.

– „Машинопројект” је израдио идејни пројекат конструкција како за нову кулу од 20.000 квадрата тако и за постојећу код које није било сеизмичког прорачуна. Предложио сам како треба ојачати зграду да би она издржала ударе ветра и земљотреса. Јер када је грађен КЦС сеизмички прописи нису примењени – објашњава Бајић.

Д. М. – В. В.