Кад чујете „операција се чека” – траже паре

Иако је давање и узимање мита кривично дело у којем постоји два учесника, није се догодило да је лекар отишао у полицију и рекао да му је родбина пацијента понудила новац, а он дошао да то пријави. Увек је обрнуто.

– Док год лечење и операција теку по плану корупцију и мито нико не помиње. Када ствари крену низбрдо, пацијент и његова родбина постају незадовољни и случај се пријављује полицији, при чему се заборавља да су и они који дају мито подложни кривичној одговорности, као и лекар. Постоје интервенције у којима се, када се направи грешка, лако изгуби глава ако операцију не ради искусни зналац. Ту се најчешће лекару даје мито. Тешко је изговорити, али то сви знају, да би се та медицина угасила ако би нестао новац из оптицаја – искрен је неурохирург, професор др Момчило Ђорђевић.

Професор са Универзитетске дечје клинике у Београду, др Бранимир Несторовић, пулмолог и алерголог, тврди да је број лекара који траже мито изразито мали у односу на укупан број доктора у Србији.

– Највећи број лекара никада неће доћи у позицију да им неко уопште понуди новац. Јер, зашто би неко некоме нудио новац када у Србији имамо скоро 900 педијатара и огромну мрежу здравствених установа? Тамо где је лекар доступан и лако се до њега стиже, нема простора за корупцију. Корупција постоји тамо где су и листе чекања, које су генератори корупције. Чим вам неко саопшти да морате да чекате месецима, то је вам сигнал или да се тражи веза или да се спремају паре да се дође „преко реда” – каже др Несторовић.

Др Зоран Радовановић, професор Медицинског факултета у пензији и члан Управног одбора организације „Доктори против корупције”, процењује да од 29.000 лекара у Србији, њих између 2.000 и 3.000 има привилегован положај и може да уцењује пацијента. У разговору за „Политику” он открива неке од најчешћих механизама највидљивије, такозване ситне корупције.

– Дођете у болницу, ништа се не дешава… Видите она пацијенткиња, која је дошла после вас, већ је оперисана… Они који директно питају добиће одговор: „Плати, па ћеш бити на програму”. То је један уходани механизам, где не дође доктор да тражи од вас паре, већ ви јурите доктора. Однос „један на један”. То је чест механизам, чак и тамо где нема листе чекања створи се таква ситуација. Или, каже се да су ова двојица најбоља, али за њих мора да се плати. Некада се уместо новцем плати сликама познатих уметника: Гвозденовића, Шумановића… – каже др Радовановић.

Ипак, од ове корупције која носи назив „ситна”, што свакако треба схватити условно јер се ради о здрављу па и животу, др Радовановић упозорава на више нивое корупције, које „покриће” имају у законима.

– Типичан пример је одредба о допунском раду у државној установи у којој је лекар запослен. Конфликт интереса овде је у томе што тај лекар користи опрему клинике, која је државна, за свој приватни рад. Тако су направљене многе вештачке листе чекања. За реалне листе чекања, јер нема довољно ишколованих специјалиста, одговорна је власт.

Представници средњег нивоа или тзв. велике корупцију, по Радовановићевом уверењу су директори болница, доведени по партијском критеријуму.

– То је корупција везана за јавне набавке, а директор се „уграђује” у сваки посао. Један колега, директор, поверио ми се и рекао да би свако био луд ко на болници промени 500 прозора а од тога ништа не заради – каже др Радовановић.

О. Поповић