Kad čujete „operacija se čeka” – traže pare

Iako je davanje i uzimanje mita krivično delo u kojem postoji dva učesnika, nije se dogodilo da je lekar otišao u policiju i rekao da mu je rodbina pacijenta ponudila novac, a on došao da to prijavi. Uvek je obrnuto.

– Dok god lečenje i operacija teku po planu korupciju i mito niko ne pominje. Kada stvari krenu nizbrdo, pacijent i njegova rodbina postaju nezadovoljni i slučaj se prijavljuje policiji, pri čemu se zaboravlja da su i oni koji daju mito podložni krivičnoj odgovornosti, kao i lekar. Postoje intervencije u kojima se, kada se napravi greška, lako izgubi glava ako operaciju ne radi iskusni znalac. Tu se najčešće lekaru daje mito. Teško je izgovoriti, ali to svi znaju, da bi se ta medicina ugasila ako bi nestao novac iz opticaja – iskren je neurohirurg, profesor dr Momčilo Đorđević.

Profesor sa Univerzitetske dečje klinike u Beogradu, dr Branimir Nestorović, pulmolog i alergolog, tvrdi da je broj lekara koji traže mito izrazito mali u odnosu na ukupan broj doktora u Srbiji.

– Najveći broj lekara nikada neće doći u poziciju da im neko uopšte ponudi novac. Jer, zašto bi neko nekome nudio novac kada u Srbiji imamo skoro 900 pedijatara i ogromnu mrežu zdravstvenih ustanova? Tamo gde je lekar dostupan i lako se do njega stiže, nema prostora za korupciju. Korupcija postoji tamo gde su i liste čekanja, koje su generatori korupcije. Čim vam neko saopšti da morate da čekate mesecima, to je vam signal ili da se traži veza ili da se spremaju pare da se dođe „preko reda” – kaže dr Nestorović.

Dr Zoran Radovanović, profesor Medicinskog fakulteta u penziji i član Upravnog odbora organizacije „Doktori protiv korupcije”, procenjuje da od 29.000 lekara u Srbiji, njih između 2.000 i 3.000 ima privilegovan položaj i može da ucenjuje pacijenta. U razgovoru za „Politiku” on otkriva neke od najčešćih mehanizama najvidljivije, takozvane sitne korupcije.

– Dođete u bolnicu, ništa se ne dešava… Vidite ona pacijentkinja, koja je došla posle vas, već je operisana… Oni koji direktno pitaju dobiće odgovor: „Plati, pa ćeš biti na programu”. To je jedan uhodani mehanizam, gde ne dođe doktor da traži od vas pare, već vi jurite doktora. Odnos „jedan na jedan”. To je čest mehanizam, čak i tamo gde nema liste čekanja stvori se takva situacija. Ili, kaže se da su ova dvojica najbolja, ali za njih mora da se plati. Nekada se umesto novcem plati slikama poznatih umetnika: Gvozdenovića, Šumanovića… – kaže dr Radovanović.

Ipak, od ove korupcije koja nosi naziv „sitna”, što svakako treba shvatiti uslovno jer se radi o zdravlju pa i životu, dr Radovanović upozorava na više nivoe korupcije, koje „pokriće” imaju u zakonima.

– Tipičan primer je odredba o dopunskom radu u državnoj ustanovi u kojoj je lekar zaposlen. Konflikt interesa ovde je u tome što taj lekar koristi opremu klinike, koja je državna, za svoj privatni rad. Tako su napravljene mnoge veštačke liste čekanja. Za realne liste čekanja, jer nema dovoljno iškolovanih specijalista, odgovorna je vlast.

Predstavnici srednjeg nivoa ili tzv. velike korupciju, po Radovanovićevom uverenju su direktori bolnica, dovedeni po partijskom kriterijumu.

– To je korupcija vezana za javne nabavke, a direktor se „ugrađuje” u svaki posao. Jedan kolega, direktor, poverio mi se i rekao da bi svako bio lud ko na bolnici promeni 500 prozora a od toga ništa ne zaradi – kaže dr Radovanović.

O. Popović