Наша су врата широм отворена

Биро за регионалну сарадњу Привредне коморе Србије оцењује да се економски односи са Републиком Хрватском од 2000. године углавном добро развијају. Србија је широм отворило врата хрватској роби и капиталу, док се за Хрватску не може рећи да у односима са Србијом поштује у данашњем свету и Европској унији свето правило отворене тржишне економије. Робе из Србије нема ухрватским продавницама, а и српски инвеститори тамо тешко пролазе.

Обим робне размене између две суседне земље 2002. вредео је 133 милиона долара, 2008. је достигао милијарду, а у прошлој години 707 милиона долара. Укупан дефицит наше земље у тих осам година достигао је готово 800 милиона долара. Србија и у сектору пољопривреде бележи дефицит у размени са Хрватском, мада је укупан трговински биланс српског аграра у прошлој години био у плусу 1,2 милијарде долара.

Према подацима српске агенције за приватизацију и Народне банке Хрватске, наш сусед је међу значајнијим земљама које су учествовале у приватизацији друштвених фирми у Србији. Од 1999. до данас директне инвестиције хрватских предузећа у нашој земљи премашиле су 500 милиона евра, што чини више од 19 одсто укупних хрватских улагања у иностранство. Тако је Србија на другом месту по висини хрватских улагања у иностранству, а на шестом је међу страним улагачима у Србији.

Хрватској страни је, до сада, више пута стављано до знања да Србији, после десет година, не може да буде свеједно што Хрватска има посебан третман према свему што на њихово тржиште долази из Србије и што српски инвеститори тамо не успевају.

Председник Србије Борис Тадић је приликом посете Загребу крајем новембра прошле године домаћинима поручио и следеће:

– Српски привредници се жале да немају једнак третман као хрватски у Србији. Ако је тако, очекујем да се то промени.

Његов домаћин Иво Јосиповић је тада поручио:

– Поричем да улагања из Србије нису добродошла, а потврђујем да је опструкција било, као што сам ја председнику Тадићу показао списак хрватских фирми које су имале тешкоћа у Србији.

На тржишту Србије послује више од 200 предузећа са хрватским капиталом.

У Хрватској су до сада изСрбијеостварена само два улагања – компаније „Свислајон” од 20 милионаевра и „НЦА Инвестмент групе” из Београда која је за око 25 милиона евра купила хрватску трговинску компанију „Магму” и која би требало да постане регионални лидер у производњи играчака, опреме и одеће за децу.

– Знају се препреке у промету на које наилазе српски извозници у Хрватској, али и хрватски у Србији – каже др Дејан Јововић, саветник у овом бироу ПКС. – Поред осталог, произвођачи воћнихсокова из Србије указују да награничнимпрелазимасаХрватскомцариницитражедаим седостављајупроизвођачкеспецификације, које спадају у пословну тајну, јер представљају рецептуру производа. Не признају се ветеринарска и здравствена уверења, отежана је регистрација лекова и препарата, као и производа за заштиту биља из Србије, не признају се сортне листе наших извозника, као ни сертификати о квалитету.

У ПКС кажу да би за унапређење економско-трговинскиходносаизмеђуСрбијеиХрватске што пре требало решити десетак питања, међу којима су решавање имовинско-правних питања предузећа,стварање услова за пласман капитала српских фирми у Хрватској…

Не иде све „као по лоју”, али ипак се нешто дешава.

– Договорено је у оквиру либерализације трговине пољопривредним производима у региону ЦЕФТА да се у размени између Србије и Хрватске удвостручи обим квота и укину царинеза све пољопривредне производе, осим за дуван и цигарете, шећер и шећерни сируп – каже Јововић. – С тим у вези, потписан је и додатни протокол ЦЕФТА споразума, а његова ратификација се очекује половином ове године. Српски и хрватски грађевинари су 22. фебруара у ПКС разговарали о сарадњи у заједничким пословима у трећим земљама. Циљ је повезивање ради наступа на трећим тржиштима, првенствено у северној Африци, у неким арапским земљама, бившим републикама СССР-а, али и државама некадашње СФРЈ и у региону, за нискоградњу и високоградњу – наглашава Јововић.

Ал. М.