Naša su vrata širom otvorena

Biro za regionalnu saradnju Privredne komore Srbije ocenjuje da se ekonomski odnosi sa Republikom Hrvatskom od 2000. godine uglavnom dobro razvijaju. Srbija je širom otvorilo vrata hrvatskoj robi i kapitalu, dok se za Hrvatsku ne može reći da u odnosima sa Srbijom poštuje u današnjem svetu i Evropskoj uniji sveto pravilo otvorene tržišne ekonomije. Robe iz Srbije nema uhrvatskim prodavnicama, a i srpski investitori tamo teško prolaze.

Obim robne razmene između dve susedne zemlje 2002. vredeo je 133 miliona dolara, 2008. je dostigao milijardu, a u prošloj godini 707 miliona dolara. Ukupan deficit naše zemlje u tih osam godina dostigao je gotovo 800 miliona dolara. Srbija i u sektoru poljoprivrede beleži deficit u razmeni sa Hrvatskom, mada je ukupan trgovinski bilans srpskog agrara u prošloj godini bio u plusu 1,2 milijarde dolara.

Prema podacima srpske agencije za privatizaciju i Narodne banke Hrvatske, naš sused je među značajnijim zemljama koje su učestvovale u privatizaciji društvenih firmi u Srbiji. Od 1999. do danas direktne investicije hrvatskih preduzeća u našoj zemlji premašile su 500 miliona evra, što čini više od 19 odsto ukupnih hrvatskih ulaganja u inostranstvo. Tako je Srbija na drugom mestu po visini hrvatskih ulaganja u inostranstvu, a na šestom je među stranim ulagačima u Srbiji.

Hrvatskoj strani je, do sada, više puta stavljano do znanja da Srbiji, posle deset godina, ne može da bude svejedno što Hrvatska ima poseban tretman prema svemu što na njihovo tržište dolazi iz Srbije i što srpski investitori tamo ne uspevaju.

Predsednik Srbije Boris Tadić je prilikom posete Zagrebu krajem novembra prošle godine domaćinima poručio i sledeće:

– Srpski privrednici se žale da nemaju jednak tretman kao hrvatski u Srbiji. Ako je tako, očekujem da se to promeni.

Njegov domaćin Ivo Josipović je tada poručio:

– Poričem da ulaganja iz Srbije nisu dobrodošla, a potvrđujem da je opstrukcija bilo, kao što sam ja predsedniku Tadiću pokazao spisak hrvatskih firmi koje su imale teškoća u Srbiji.

Na tržištu Srbije posluje više od 200 preduzeća sa hrvatskim kapitalom.

U Hrvatskoj su do sada izSrbijeostvarena samo dva ulaganja – kompanije „Svislajon” od 20 milionaevra i „NCA Investment grupe” iz Beograda koja je za oko 25 miliona evra kupila hrvatsku trgovinsku kompaniju „Magmu” i koja bi trebalo da postane regionalni lider u proizvodnji igračaka, opreme i odeće za decu.

– Znaju se prepreke u prometu na koje nailaze srpski izvoznici u Hrvatskoj, ali i hrvatski u Srbiji – kaže dr Dejan Jovović, savetnik u ovom birou PKS. – Pored ostalog, proizvođači voćnihsokova iz Srbije ukazuju da nagraničnimprelazimasaHrvatskomcarinicitražedaim sedostavljajuproizvođačkespecifikacije, koje spadaju u poslovnu tajnu, jer predstavljaju recepturu proizvoda. Ne priznaju se veterinarska i zdravstvena uverenja, otežana je registracija lekova i preparata, kao i proizvoda za zaštitu bilja iz Srbije, ne priznaju se sortne liste naših izvoznika, kao ni sertifikati o kvalitetu.

U PKS kažu da bi za unapređenje ekonomsko-trgovinskihodnosaizmeđuSrbijeiHrvatske što pre trebalo rešiti desetak pitanja, među kojima su rešavanje imovinsko-pravnih pitanja preduzeća,stvaranje uslova za plasman kapitala srpskih firmi u Hrvatskoj…

Ne ide sve „kao po loju”, ali ipak se nešto dešava.

– Dogovoreno je u okviru liberalizacije trgovine poljoprivrednim proizvodima u regionu CEFTA da se u razmeni između Srbije i Hrvatske udvostruči obim kvota i ukinu carineza sve poljoprivredne proizvode, osim za duvan i cigarete, šećer i šećerni sirup – kaže Jovović. – S tim u vezi, potpisan je i dodatni protokol CEFTA sporazuma, a njegova ratifikacija se očekuje polovinom ove godine. Srpski i hrvatski građevinari su 22. februara u PKS razgovarali o saradnji u zajedničkim poslovima u trećim zemljama. Cilj je povezivanje radi nastupa na trećim tržištima, prvenstveno u severnoj Africi, u nekim arapskim zemljama, bivšim republikama SSSR-a, ali i državama nekadašnje SFRJ i u regionu, za niskogradnju i visokogradnju – naglašava Jovović.

Al. M.