Експеримент

"Политика" је ових дана добила два писма. Оба са исте адресе. Намерно нећемо рећи ко их је послао, само шта је написао. Дакле, у писмима каже да је Србија у медијском мраку, да власт прогања неподобне и неистомишљенике, да земљом влада група људи (дефинише их као "Групу 22") из "четири фирме, три кафане и два стана" и да се у Србији данас аболирају "криминалци, шверцери и мултимилијардери чије богатство почива не на пословима у свету већ на крађи оног што су стварали наши очеви или на отимању природних ресурса Србије". Пише о крађи у приватизацији, о издаји 5. октобра, о томе да је све више сиромашних, а да Србијом управљају неки нови "кумови", данашњи милијардери, који су били "дојучерашњи шверцери нафте, цигарета, оружја, акцизне робе, пљачкаши фондова, учесници у финансирању паравојних формација", и да њима нико не сме ни име да помене. Има и један део у коме се каже да се "слобода не добија, она се осваја". Да треба да се "ослободимо страха" и каже: "Не терајте нас на улице да бисмо бранили минимум људских и политичких слобода". Позива се на Ђинђића, помиње Тадића, Коштуницу, Динкића ... Има ту још понешто, али то је, мање-више, суштина.

Да бисмо били поштени према овом писму, а пре свега према ономе ко га је написао и да не бисмо утицали на ваш суд направићемо један експеримент.

Рећи ћу вам да је ово писмо написао Ђ. Л. из Београда, отац троје деце, инжењер без посла, живи од онога што му жена, економиста без посла, заради чистећи новобеоградске солитере. Деца му једу два пута дневно, он и жена једном, можда и два пута ако деца нису пуно гладна, па нешто остане. Шта сад мислите? Можда да је Ђ. Л. све у праву? Да је све што је написао истина, и још много горе? Не би му замерили ни да је уместо оловке узео мотку и да је речи заменио батинама? Изашли бисте на улицу заједно са њим? Ја знам да ја бих.

Али шта ако је ово писмо потписао Чеда Јовановић? Нисам за њега, али нисам ни против њега. Можда бих мислила, није човек ништа слагао, али што није нешто урадио кад је био на власти? Питала бих се сигурно који су му мотиви да данас пише о ономе о чему док је био на власти није хтео ни да мисли ни да говори? И знам да му више не бих изашла на улицу, ни њему, ни многима другима.

Можда је писмо Тадићево? Шта ту човек да мисли? Да је решио да проговори? Да је коначно одлучио на коју ће страну? Да му је доста компромиса? Да за њега и у њега још има наде? Морао би много шта да уради да ме убеди да је ово што је писао и мислио.

Шта ако је Коштуница тај који је пресавио табак? Шта би човек онда могао да мисли? Устао је пре саветника и кришом послао писмо медијима пре него што су они послали своје саопштење? Човек је, кажу, поштен, али баш толико? Спрема терен за коалицију са Чедом Јовановићем и демократама, јер је остао без подршке Г17, СПС и СРС? Оде и Мишковић низ воду?

Не смем даље ни да мислим. Забринем се шта све могу да помислим о једној истој истини и неколико различитих потписа.

Мислите да је то хаос у глави? Није. Хаос настаје када се дозна права истина. Она писма "Политици" дошла су од Богољуба Карића и његове странке. Часна реч.  

Шта ли ту човек да мисли?