Петак, 10.07.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

Хитлерови симболи у Авганистану

Хитлерови симболи у Авганистану
Амблем афричког корпуса: васкрснуо у Авганистану

АНАЛИЗА ВЕСТИ
Могу ли се толерисати војници који користе у мировним мисијама симболе Хитлерове армије – и када се, званично, поводе племенитим циљевима?
Наведено питање није осмишљено у духу политичке алегорије већ је последица најновијег открића о скандалозном понашању немачких припадника мировних снага у Авганистану. Високотиражни магазин "Штерн" објавио је јуче фотографије војних возила немачких миротвораца у Авганистану са импровизованим ознакама Хитлеровог афричког корпуса, који је под командом фелдмаршала Ервина Ромела поробио северну Африку у Другом светском рату.


Симболи Хитлерове пустињске армије на возилима такозване елите немачког Бундесвера у Авганистану, дефинитивно су распламсали ватру критичара, која већ недељу дана тиња – од дана објављивања серије фотографија о окултним играма немачких миротвораца са посмртним остацима жртава авганистанског рата и сведочења високог официра немачког мировног контигента да је слична "пракса" упражњавана на Космету.

Сходно ситуацији, немачка јавност од јуче је подељена у два табора: на оне који устају у одбрану немачких миротвораца, распоређених од Космета и Босне, до Конга, Либана и Авганистана, и критичаре који захтевају хитно повлачење трупа Бундесвера са светских одредишта, зарад преиспитивања моралне подобности, преобучавања и потоње, нове селекције.

Најжешћа критика пристигла је из окружења грађанске левице. Социјалдемократски експерт за питања одбране (и војске, уопштено) Ханс Петер Бартелс констатовао је да онај ко се равна према симболима и примерима из нацистичког доба, или, шале ради, опонаша праксу колонијалних војника вилхелминске епохе – није достојан да носи немачку заставу, још мање да обезбеђује или успоставља мир унутар граница своје земље и изван њих.

Међу лобистима војно потентне Немачке, наравно и у окружењу центра, умерене и екстремне деснице, преовлађују супротни ставови. Уз све већ познате аргументе о "малобројним црним овцама међу племенитим Зигфридима (митолошки јунак старих Германа)", у међувремену се намеће теза о постојећој фрустрацији немачких миротвораца: "Време је да наши (немачки) миротворци активно бране мир, безбедност и демократске вредности у угроженим срединама", забележено је у коментару "Франкфуртер алгемајне цајтунга". Он што је сугерисано, лако је објашњиво – без потезања обарача, узавреле страсти не могу се смирити.

Неочекивану подршку франкфуртски коментатори добили су и са оне стране Атлантика. После првобитне критике немачких миротвораца, коју је упутио амерички секретар одбране Гонзалес на адресу Берлина, дневник "Њујорк тајмс" је упозорио да је свака критика Бундесвера – контрапродуктивна. Појашњавајући да Немачка (и Немци) још увек муку мучи са индоктринираним осећајем колективне кривице за ширење страхота у Другом светском рату, "Тајмс" је истакао да су сва искуства са немачким трупама, као миротворцима, изузетно позитивна. Од самог почетка, када су 1992. године упућене у мировну мисију у Камбоџу: "Немачка се одавно опростила од негативног (нацистичког) милитаризма, а свака снажна критика, попут оне подстакнуте сликама скрнављења посмртних остатака жртава, кочи даљи напредак њене армије, преображај у глобално потентну интервенистичку силу."

Изненађујући интензитет одбранашког коментара њујоршког дневника у корист Бундесвера протумачен је у круговима немачких зелених као покушај Америке да, најзад, задобије поузданог савезника у својим глобалним операцијама  – пре свега војног партнера који је спреман да обавља и такозване прљаве послове. Као доказ исправности ове, ипак, спекулације, зелени су понудили јучерашње званично  саопштење Истражне комисије Бундестага: припадници елитне интервентне јединице КСК (Команда специјалних снага) били су годинама ангажовани као чувари америчких тајних затвора у Авганистану.
Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.