Шешељ удаљен из суднице

Суђење Војиславу Шешељу, које је у Хашком трибуналу требало да почне данас, одложено је на неодређено време. Лидер радикала, оптужен за ратне злочине у БиХ, Хрватској и Војводини од 1991. до 1995. године, удаљен је јуче са статусне конференције, јер је, по мишљењу судског већа којем председава судија Алфонс Ори, истрајавао у ометању поступка. Пошто га је у наставку конференције заступао адвокат у приправности Дејвид Хупер, судија Ори је за петак заказао нову статусну конференцију на којој би Шешељ требало да се изјасни да ли је спреман за почетак суђења.

Крајем августа Шешељу је одузето право да се сам брани, уз упозорење да ће му претресно веће именовати браниоца уколико буде значајно ометао долично одвијање поступка. То право му је враћено пре десетак дана, и јуче је требало сам себе да заступа. Али, већ на питање судије Орија да ли га чује на језику који разуме, Шешељ је одговорио: "Господине Ори, прво захтевам да из суднице одстраните ове ваше шпијуне који су глумили моје браниоце. То је основни предуслов за одржавање ове статусне конференције".

Судија Ори је мирно констатовао да га Шешељ чује на језику који разуме, али кад је од тима одбране у приправности затражио да се представи, Шешељ се поново јавио: "Они не могу ништа да кажу. Хупер не може ништа да каже у име моје одбране. Ја имам право да се браним сам, а док је он овде, ја не могу да се браним. Или мене одстраните, или њега. Обојица не можемо остати у судници. Мени је психички неподношљиво да трпим Хупера и О’Шију. Моја одбрана је немогућа док су они у судници", негодовао је Шешељ.

Ни после упозорења судије Орија Шешељ није хтео да попусти. Затражио је да буде удаљен и да га више никад не доведу у судницу уколико Хупер буде седео у њој, после чега је судија Ори одлучио да Шешељ, због ометања поступка, буде удаљен.

Секретаријат трибунала прекјуче је енглеског адвокат Дејвида Хупера именовао за "браниоца у приправности" у предмету Војислава Шешеља, а Андреаса О’Шеја, такође адвоката из Енглеске који је уједно и професор права у Јужној Африци, за Хуперовог помоћника. Тако је Хупер, који је протекла два месеца, противно Шешељевој вољи, био био његов службени бранилац, постао такозвани стенд бај адвокат.

Како је јуче за "Политику" изјавио адвокат Зоран Красић, члан тима за одбрану Војислава Шешеља, лидер радикала не признаје ни "стенд бај" адвоката, ни било коју дугу врсту браниоца.

Правни експерти се слажу у томе да сваки окривљени пред свим судовима, и домаћим и међународним, има право да се брани сам, односно, како каже др Милан Пауновић, професор међународног права на Правном факултету у Београду, "сви савремени стандарди права на поштено суђење у свим међународним конвенцијама, почев од Међународног пакта о грађанским слободама па до Европске конвенције о људским правима, укључују и право окривљеног на одбрану, односно да изабере браниоца или да се брани сам". Међутим, има и оних који кажу да не постоји ниједна конвенција о људским правима на основу које Шешељ може да вређа људе у судници.

Одлуку да се у "случају Шешељ" именује бранилац у приправности претресно веће је донело 9. маја 2003. године, па је за "стенд бај" адвоката прво именован београдски адвокат Александар Лазаревић. После сукоба интереса између њега и Шешеља, 16. фебруара 2004., уместо Лазаревића именован је Тјард ван дер Спул. Али тек што се овај холандски адвокат нашао у новој улози, Шешељев стручни тим је покренуо је пред адвокатском комором Холандије против Спула поступак због недостојности, неморалности и непрофесионалног односа.

Није боље прошао ни Дејвид Хупер. Шешељев тим је против њега покренуо поступак пред адвокатском комором Енглеске и Велса, зато што је, како каже Красић, прекршио морални кодекс адвоката Енглеске и Велса, јер "код њих стоји забрана да без сагласности клијента не могу ништа да раде".

У међувремену је Шешељ поднео захтев за изузеће председавајућег судије Алфонса Орија, из Холандије. Красић каже да је Ори од 1995. до 1997. године био бранилац Душка Тадића, а да су разлози због којих Шешељ тражи његово изузеће нестручност, непрофесионалност, неморалност, оптерећеност предрасудама и неким стереотипима о Србима.

--------------------------------------------------------------------------

Превише псовки

После одлуке да Шешељеви поднесци не могу да имају више од 800 речи, тражено је и да буду на енглеском језику и у електронској форми, иако је право оптуженог да се са материјалом упознаје на српском језику и у писаној форми, каже Зоран Красић.

Шешељ је до сада претресном већу поднео преко 200 поднесака. Сви су они у складу са правилима трибунала, али проблем је у томе што су пуни псовки.