Šešelj udaljen iz sudnice

Suđenje Vojislavu Šešelju, koje je u Haškom tribunalu trebalo da počne danas, odloženo je na neodređeno vreme. Lider radikala, optužen za ratne zločine u BiH, Hrvatskoj i Vojvodini od 1991. do 1995. godine, udaljen je juče sa statusne konferencije, jer je, po mišljenju sudskog veća kojem predsedava sudija Alfons Ori, istrajavao u ometanju postupka. Pošto ga je u nastavku konferencije zastupao advokat u pripravnosti Dejvid Huper, sudija Ori je za petak zakazao novu statusnu konferenciju na kojoj bi Šešelj trebalo da se izjasni da li je spreman za početak suđenja.

Krajem avgusta Šešelju je oduzeto pravo da se sam brani, uz upozorenje da će mu pretresno veće imenovati branioca ukoliko bude značajno ometao dolično odvijanje postupka. To pravo mu je vraćeno pre desetak dana, i juče je trebalo sam sebe da zastupa. Ali, već na pitanje sudije Orija da li ga čuje na jeziku koji razume, Šešelj je odgovorio: "Gospodine Ori, prvo zahtevam da iz sudnice odstranite ove vaše špijune koji su glumili moje branioce. To je osnovni preduslov za održavanje ove statusne konferencije".

Sudija Ori je mirno konstatovao da ga Šešelj čuje na jeziku koji razume, ali kad je od tima odbrane u pripravnosti zatražio da se predstavi, Šešelj se ponovo javio: "Oni ne mogu ništa da kažu. Huper ne može ništa da kaže u ime moje odbrane. Ja imam pravo da se branim sam, a dok je on ovde, ja ne mogu da se branim. Ili mene odstranite, ili njega. Obojica ne možemo ostati u sudnici. Meni je psihički nepodnošljivo da trpim Hupera i O’Šiju. Moja odbrana je nemoguća dok su oni u sudnici", negodovao je Šešelj.

Ni posle upozorenja sudije Orija Šešelj nije hteo da popusti. Zatražio je da bude udaljen i da ga više nikad ne dovedu u sudnicu ukoliko Huper bude sedeo u njoj, posle čega je sudija Ori odlučio da Šešelj, zbog ometanja postupka, bude udaljen.

Sekretarijat tribunala prekjuče je engleskog advokat Dejvida Hupera imenovao za "branioca u pripravnosti" u predmetu Vojislava Šešelja, a Andreasa O’Šeja, takođe advokata iz Engleske koji je ujedno i profesor prava u Južnoj Africi, za Huperovog pomoćnika. Tako je Huper, koji je protekla dva meseca, protivno Šešeljevoj volji, bio bio njegov službeni branilac, postao takozvani stend baj advokat.

Kako je juče za "Politiku" izjavio advokat Zoran Krasić, član tima za odbranu Vojislava Šešelja, lider radikala ne priznaje ni "stend baj" advokata, ni bilo koju dugu vrstu branioca.

Pravni eksperti se slažu u tome da svaki okrivljeni pred svim sudovima, i domaćim i međunarodnim, ima pravo da se brani sam, odnosno, kako kaže dr Milan Paunović, profesor međunarodnog prava na Pravnom fakultetu u Beogradu, "svi savremeni standardi prava na pošteno suđenje u svim međunarodnim konvencijama, počev od Međunarodnog pakta o građanskim slobodama pa do Evropske konvencije o ljudskim pravima, uključuju i pravo okrivljenog na odbranu, odnosno da izabere branioca ili da se brani sam". Međutim, ima i onih koji kažu da ne postoji nijedna konvencija o ljudskim pravima na osnovu koje Šešelj može da vređa ljude u sudnici.

Odluku da se u "slučaju Šešelj" imenuje branilac u pripravnosti pretresno veće je donelo 9. maja 2003. godine, pa je za "stend baj" advokata prvo imenovan beogradski advokat Aleksandar Lazarević. Posle sukoba interesa između njega i Šešelja, 16. februara 2004., umesto Lazarevića imenovan je Tjard van der Spul. Ali tek što se ovaj holandski advokat našao u novoj ulozi, Šešeljev stručni tim je pokrenuo je pred advokatskom komorom Holandije protiv Spula postupak zbog nedostojnosti, nemoralnosti i neprofesionalnog odnosa.

Nije bolje prošao ni Dejvid Huper. Šešeljev tim je protiv njega pokrenuo postupak pred advokatskom komorom Engleske i Velsa, zato što je, kako kaže Krasić, prekršio moralni kodeks advokata Engleske i Velsa, jer "kod njih stoji zabrana da bez saglasnosti klijenta ne mogu ništa da rade".

U međuvremenu je Šešelj podneo zahtev za izuzeće predsedavajućeg sudije Alfonsa Orija, iz Holandije. Krasić kaže da je Ori od 1995. do 1997. godine bio branilac Duška Tadića, a da su razlozi zbog kojih Šešelj traži njegovo izuzeće nestručnost, neprofesionalnost, nemoralnost, opterećenost predrasudama i nekim stereotipima o Srbima.

--------------------------------------------------------------------------

Previše psovki

Posle odluke da Šešeljevi podnesci ne mogu da imaju više od 800 reči, traženo je i da budu na engleskom jeziku i u elektronskoj formi, iako je pravo optuženog da se sa materijalom upoznaje na srpskom jeziku i u pisanoj formi, kaže Zoran Krasić.

Šešelj je do sada pretresnom veću podneo preko 200 podnesaka. Svi su oni u skladu sa pravilima tribunala, ali problem je u tome što su puni psovki.