Речи као пројектили

Од нашег сталног дописника
ВАШИНГТОН, 1. новембра – Рат у Ираку се шири толико да и у Америци изазива специфичну врсту рата – речима. Надметање владајућих републиканаца и опозиционих демократа за наклоност маса, пред парламентарне изборе 7. новембра, све се више заоштрава, па њихово вербално ватрирање почиње да личи на непомирљивости између шиита и сунита на далеком фронту.

Тако је дошло и до неочекиване обнове дуела с председничких избора 2004. Онда поражени демократски кандидат сенатор Џон Кери је сада изрекао реченицу којом је повезао неуспех у школи са одласком у рат, што је одмах изазвало полемику на највишем кадровском нивоу. "Ако добро учите, радите домаће задатке и потрудите се да будете паметни, можете да успете, а ако то не учините, заглавићете у Ираку", упозорио је Кери приликом наступа пред студентима у Калифорнији. Бела кућа је одмах жестоко распалила по аутору те опаске. "Увредљиво је и срамотно причати да су мушкарци и жене у нашим оружаним снагама необразовани", оценио је председник Џорџ Буш, појачано ангажован у кампањи која наговештава прилично слабе резултате његовим републиканцима. И додао: "Припадници војске САД су врло паметни и врло храбри па Кери треба да им се извини."

Сенатор из Масачусетса је остао при своме, уз образложење да је његова жаока била уперена против председника "спремног на лажи" и његове политике. "Нашим трупама на терену треба да се извине председник и републиканска већина у Конгресу због неуспешне политике према Ираку", наставио је Кери офанзиву својих демократа који у све већем разочарању суграђана ломовима у Ираку виде шансу за победу над владајућом странком, чије је позиције уздрмао и низ скандала.

Власт опозицији замера да је "дефетистичка" и да би њен приступ бојишту довео до "победе терориста". Таквом "ширењу страха" се противи данас и "Лос Анђелес тајмс". Уводник под насловом "Осама није у трци" истиче да је врло неумесно што власт примењује формулу "ко критикује рат у Ираку, тај је симпатизер Бин Ладена", и подсећа да вођа Ал каиде још није ухваћен "осим у видео-монтажи једног републиканског предизборног спота"…

У оваквим и сличним препуцавањима утврђује се теза посматрача да су избори у САД следећег уторка заправо – референдум о Ираку па и укупној ратној стратегији Вашингтона. Реч је, такорећи, о преврату гласачке мотивације: у изборима за конгресмене и локалне органе управе обично превладавају процене о свакодневном животу, а овога пута у први план избија спољна политика, чије се последице све драматичније испољавају и као унутрашњополитички изазови. Јер, са бојишта овде стиже све више мртвачких ковчега, све је више обогаљених ратника, док трошкови за ратовање сасецају улагања у здравство, образовање, социјалну бригу, заштиту околине.

Незадовољство грађана подстиче не само погоршавање ратне ситуације него и околност да се тим мукама не види крај. Ирак је на ивици хаоса – констатује се у поверљивом извештају америчке Централне команде, чије делове данас обелодањује "Њујорк тајмс".

Тај рапорт, илустрован и разнобојним графиконом раста искушења, упозорава и да се "у урбаним срединама спроводи кампања етничког чишћења", за шта се окривљују пре свега милиције донедавно владајућих сунита и однедавно владајућих шиита. Влади у Багдаду се замера, при том, што не успева да постигне "национално измирење" и што заостаје у остваривању програма обнове и отварању нових радних места – што би требало да буде примамљивије за младе људе него укључивање у секташке оружане обрачуне.