НАТО и побуњеници на потезу

Каква је будућност мировног предлога Афричке уније за прекид рата у Либији?

Иако још нису познати детаљи предлога – где леже шансе за неку врсту компромиса и у којем је облику он сада уопште могућ – побуњеници га одбацују, док га је влада у Триполију прихватила.

Представници побуњеника, које чини прави конгломерат адвоката, судија, средње богатих бизнисмена, који се сви већ споре око поделе власти ако збаце Гадафија, одбијају сваку могућност опстанка пуковника, па и било које врсте транзиције те власти на његовог сина.

Охрабрени ваздушном подршком НАТО-а и шпекулацијама о могућој копненој инвазији, побуњеници као предуслов прекида ватре траже безуслован одлазак Гадафија и његове породице с власти.

Како пуковник Гадафи још увек контролише већи део Либије, а има, барем на јавној сцени, и подршку доброг дела становништва, он не жели тек тако да препусти власт. Тим пре што побуњеници, и поред наоружавања из иностранства, и поред ваздушне помоћи НАТО-а, још увек немају и војну способност да радикално преокрену ситуацију на терену. Да није те ваздушне подршке побуњеници би одавно војно били поражени.

Дакле, генерално гледано, у постојећим околностима побуњеници не могу да отерају Гадафија с власти, а владине снаге не могу да уђу у Бенгази и Тобрук. Војно би то могла да буде пат позиција, али напади НАТО-а на владине снаге дерогирају свакодневно моћ Гадафија, којем време не иде у корист.

Зато је Триполи поступио врло мудро, прихватио је мировне предлоге Афричке уније и пребацио лоптицу у терен побуњеника и НАТО-а.

НАТО је већ реаговао саопштењем свог генералног секретара „да прекид ватре мора бити јасан, кредибилан, стваран...“ Што би могло да значи да је НАТО једини овлашћени тумач да ли је прекид ватре стваран, или лажан. Што НАТО-у опет даје могућност да и даље бомбардује Гадафијеве снаге, све док генерали и политичари западне алијансе не закључе да су оне толико уништене да је прекид ватре заиста и „стваран и кредибилан”.

Тај синопсис, као и шпекулације око могуће копнене инвазије, само су копија догађаја из 1999. године и агресије НАТО-а на Југославију. Много тога се у Либији сада понавља.

Мировна иницијатива и предлози Афричке уније, која од почетка није била за бомбардовање снага владе у Триполију, ставиће на пробу и Арапску лигу и УН. Сада ћемо да видимо је ли НАТО, заправо, присвојио и преузео војну улогу УН, а да то није и Повељом УН регулисано, видећемо шта је то данас Афричка унија и шта је Арапска лига. Видећемо колико је данас светска дипломатија обична фарса, а све одлучује закон јачега.

Ако је либијска војска јача од побуњеника, онда је НАТО јачи од либијске армије. Принцип је исти, али онда нема моралисања. Ни на једној страни.

Многима је у Либији доста Гадафијевог режима. Многи га и поред свега и сада подржавају, јер да није тако тај би режим већ пао. Однос за и против најпоштеније би одвагнули општи избори. Тачно је да је са тим предлогом Гадафи закаснио, али продужетак рата уз сва разарања и људске жртве не може се правдати никаквим рационалним разлозима.

Триполи је прихватио мировни предлог АУ, тешко да ће се побуњеници са тим предлогом одмах сложити. Јер, ништа их не тера да прихвате прекид ватре, време ради за њих, војне циљеве још нису постигли, НАТО још бомбардује Гадафијеве трупе и што би они уопште и прихватали примирје?

Јер, ако је циљ и побуњеника и НАТО-а одлазак Гадафија, а то је јавно и декларисано, онда ће се овај рат наставити. У овом или оном облику.