Офшор затвор

Обележавајући прошлог јула 230. годишњицу САД, Џорџ В. Буш је подсетио да су патриоте рата за независност веровале да су сви људи створени једнаки и да имају своја неотуђива права.
Принцип је уграђен у темељ америчке демократије и правног система. Подразумева и концепт да особе које доспеју затвора под сумњом да су кршиле закон, чак и најокорелији криминалци, имају право на свој дан пред грађанским судом.
Такав дан ускраћује се затвореницима осумњиченим за тероризам који су од јануара 2002. почели да се депортују у центар за задржавање основан у америчкој бази Гвантанамо на Куби. Или ће морати пред војне судове, или ће у недоглед седети у затвору.

Буш каже да је "Гитмо" кључна институција његовог самопрокламованог рата против тероризма. Критичари тврде да је, демонстрирајући свој најомиљенији адут – силу, поцепао Женевску конвенцију, да је све илегално и да је реч о "офшор затвору" како би председник избегао америчке законе.

Против минималног броја од 395 постојећих затвореника подигнута је оптужница. Неки су киднаповани и са хиљада километара удаљених локација пребацивани тајним летовима ЦИА без идеје када ће, и да ли ће, бити ослобођени.

Њихов статус "непријатељских војника" више је него споран. Када се имају у виду открића из ирачког затвора Абу Граиб, извештаји о физичкој и психичкој тортури делују веродостојно.

Фебруара 2006. ретко је ко био изненађен извештајем УН у коме се америчке технике испитивања и принудно храњење затвореника описује као "тортура". "Гвантанамо је симбол неправде и злоупотреба. Мора да буде затворен", поручује Амнести интернешнел.

Било је логично што су експерти за људска права предложили затварање логора. То траже и британски савезници. Да ли ће Буш под притиском морати да укине Гвантанамо? Да ли ће заточене тренутно најчувенијег затвора света пребацити у Авганистан? Могуће, мада станар Беле куће тешко одустаје од разграђивања раније стицаног америчког угледа.

Стејт департмент је ових дана објавио своју ритуалну листу стања људских права у готово свакој држави света – сем, наравно, САД. Чак је и Монаку замерено што држављанима ускраћује право да промене власт или да се одрекну принчевске породице.

Иако се извештај најављује уз фанфаре, у Вашингтону се не питају зашто свет узвраћа без ентузијазма. Зато, између осталог, што Гвантанамо подсећа на хипокризију Бушове администрације.

Сада, пет година откако је приведен први затвореник, Гвантанамо улази у нову фазу. Буш је најавио да ће 14 осумњичених, укључујући и водеће активисте ал-Каиде, изаћи пред војне судове у складу са законом који је Конгрес изгласао у септембру.

Уколико САД намеравају да победе у рату против тероризма, онда се бој добија ван Америке, у главама оних који ће веровати да је Вашингтон одан владавини права, демократији и фер плеју. Укидање или одустајање од тих принципа, стално бацање камења на друге, не само да је антиамерички, већ и самодеструктивно по државу која претендује да буде лидер слободног света.