Правда за Џају и правда за Цецу

Фудбалски клуб „Обилић“ је тренутно на зачељу Друге београдске лиге и прети му испадање. Пре 13 година овај клуб је био шампион Југославије. Тада му је на челу био Жељко Ражнатовић, познат најширој јавности. Суноврату клуба кумовала је очајна финансијска ситуација.

Жељкова удовица Светлана ових дана се нагодила са Вишим тужилаштвом у Београду о споразумном признању кривице и следствено томе – казни за то недело. Нагодбом је признала да је злоупотребила положај директора овог клуба и на његову штету присвојила, отприлике, четири милиона тадашњих марака и три милиона долара. Истрага је трајала осам година и многи су поверовали да никад неће бити ни завршена. Теретили су је испрва да је присвојила двадесетак милиона, што марака, што долара, али, по најновијем, сума је више него преполовљена. Дужна је и да на рачун државе уплати милион и по евра и да не излази из куће годину дана.

У споразуму нема важног детаља – враћања „Обилићу“ пара покупљених и присвојених од трансфера фудбалера у иностране клубове. Ражнатовићка и њена сестра су „продале“ играче, а паре, уместо да дају клубу – стављале у свој џеп. Највиша запрећена казна за такву малверзацију је до 12 година затвора. Али, код казне се дебело омануло: електронски кућни надзор, по измењеном Закону о кривичном поступку, може да се одреди особи која је осуђена за мање опасна друштвена дела, где је запрећена казна умногоме мања него што је овде случај. Сврха „електронске наруквице“ јесте да такве преступнике раздвоји од тешких преступника. Значи ли то да Светлана Ражнатовић није тежак преступник и да је њено „својатање“ милионских сума „омањи ексцес“?

До сада  је иначе двоје пре ње зарадило у Србији – наруквицу. Због неплаћања струје Крагујевчанин је у обавези да је носи пет месеци, а Вршчанин да због саобраћајне несреће буде пола године у кућном притвору. Проблем с првим осуђеником је што нема струје, јер је није платио, а наруквица не ради „у мраку“.

Правдајући казну изречену Ражнатовићки држава се, кажу тужиоци, задовољила највећом уплатом новца од појединца до сада и тиме много помогла танки буџет.

Један сличан процес о малверзацијама приликом трансфера води се и према једној другој националној ведети – Драгану Џајићу, а њему је, некаквим другим аршинима, већ привремено заплењена имовина вишемилионске вредности. Он сам је одбио нагодбу и решио да „иде до краја“. Један плус један овде нису два.

Прве реакције на вест о овој казни познатој фолк-певачици, на сајтовима медија, претвориле су се у громогласни колективни протест у стилу „неки за крађу три кокошке или обијање киоска добијају дугогодишње казне, а она се извукла захваљујући... и коме је дала наруквицу да добије наруквицу...“ - па тако редом! Српско правосуђе, које мало-мало па запрепасти јавност чудним одлукама, показало је у пракси и да међу једнакима постоје – много више једнаки!

Фудбалери „Обилића“ у свему овоме – само су посматрачи!