И војници имају свог заштитника

Сваки војник је, иако је део специфичне институције, заправо „грађанин у униформи” и као такав има пуна грађанска права, па и да се обрати заштитнику грађана. Овим су се руководиле Немачка, Аустрија, Норвешка, Канада и Ирска, једине државе које имају специјализоване омбудсмане у сектору одбране. Србија нема „војног” омбудсмана, али заштитник грађана има јурисдикцију и за притужбе из редова Војске Србије.

Данас се у Палати „Србија” отвара Трећа међународна конференција омбудсмана за оружане снаге. Тим поводом у Београд је допутовала и Полин Маринан Квин, специјални омбудсман у сектору одбране Ирске. „Војни” омбудсман у овој држави постоји од 2005. године, што је последица независне истраге која је закључила да је забрињавајуће да ирски војници немају много поверења у тела унутрашње војне контроле. Како функционише ирски систем војних притужби?

– Рецимо да војник „икс” није задовољан третманом у војсци, сматра да је требало да добије унапређење, да буде послат на неки курс или обуку, да је закинут на новчаној надокнади. Прва степеница је војна – приговара се кроз систем унутрашње војне истраге. Ако војник није задовољан одлуком команданта бригаде, случај се „сели” код начелника генералштаба. Ако он такође закључи да права војника нису прекршена, а војник и даље сматра да је оштећен – има право да се обрати омбудсману. Војник то може и ако његова притужба није решена дуже од 28 дана. Имам овлашћење да истражим случај и да тражим сва релевантна документа – објашњава Полин Маринан Квин.

А ако би се неко оглушио о њене молбе током рада на случају, то би се третирало као озбиљна опструкција њеног рада. Војници могу да се обрате госпођи Маринан Квин путем и-мејла, телефона, факса... Пријава не сме да буде анонимна, јер она онда не би могла да се позабави случајем. Тиме се избегавају и лажне оптужбе.

Извештај омбудсмана доставља се војнику који је поднео притужбу, министру одбране и начелнику генералштаба. Све што омбудсман пише министру, мора да се достави и војнику који се жали.

Како објашњава госпођа Маринан Квин, у неких 25 одсто случајева министар се не сложи у потпуности са њеним решењем, односно компензацијом војнику. Када је реч о промени неких системских процедура, решења и правила, министар се углавном сагласи са великом већином њених препорука.

– Када се министар не сложи са мојим решењем проблема, војник се разочара, али драго му је ако је због његовог случаја решен неки системски проблем, ако је усвојена другачија процедура, односно успостављен преседан, јер се некоректан третман неће десити неком другом – каже наша саговорница.

– Војници желе да истерају правду, али су свесни да је реч о озбиљном кораку. Рецимо, ако поступак укључује и високе официре који су му били у одбору поводом унапређења па би се и напредовање могло довести у питање. Ја их подстичем да ми се врате ако дође до тога, али се то није дешавало – истиче госпођа Маринан Квин.

Нико не покушава да утиче на њене одлуке, али Полин Маринан Квин ипак осећа притисак да изађе у сусрет очекивањима војника. Ипак, не даје им лажну наду, јер се министар, чија одлука у вези са спорним случајем је коначна, можда неће сложити са њеним решењем.

Тереза Бојковић