I vojnici imaju svog zaštitnika

Svaki vojnik je, iako je deo specifične institucije, zapravo „građanin u uniformi” i kao takav ima puna građanska prava, pa i da se obrati zaštitniku građana. Ovim su se rukovodile Nemačka, Austrija, Norveška, Kanada i Irska, jedine države koje imaju specijalizovane ombudsmane u sektoru odbrane. Srbija nema „vojnog” ombudsmana, ali zaštitnik građana ima jurisdikciju i za pritužbe iz redova Vojske Srbije.

Danas se u Palati „Srbija” otvara Treća međunarodna konferencija ombudsmana za oružane snage. Tim povodom u Beograd je doputovala i Polin Marinan Kvin, specijalni ombudsman u sektoru odbrane Irske. „Vojni” ombudsman u ovoj državi postoji od 2005. godine, što je posledica nezavisne istrage koja je zaključila da je zabrinjavajuće da irski vojnici nemaju mnogo poverenja u tela unutrašnje vojne kontrole. Kako funkcioniše irski sistem vojnih pritužbi?

– Recimo da vojnik „iks” nije zadovoljan tretmanom u vojsci, smatra da je trebalo da dobije unapređenje, da bude poslat na neki kurs ili obuku, da je zakinut na novčanoj nadoknadi. Prva stepenica je vojna – prigovara se kroz sistem unutrašnje vojne istrage. Ako vojnik nije zadovoljan odlukom komandanta brigade, slučaj se „seli” kod načelnika generalštaba. Ako on takođe zaključi da prava vojnika nisu prekršena, a vojnik i dalje smatra da je oštećen – ima pravo da se obrati ombudsmanu. Vojnik to može i ako njegova pritužba nije rešena duže od 28 dana. Imam ovlašćenje da istražim slučaj i da tražim sva relevantna dokumenta – objašnjava Polin Marinan Kvin.

A ako bi se neko oglušio o njene molbe tokom rada na slučaju, to bi se tretiralo kao ozbiljna opstrukcija njenog rada. Vojnici mogu da se obrate gospođi Marinan Kvin putem i-mejla, telefona, faksa... Prijava ne sme da bude anonimna, jer ona onda ne bi mogla da se pozabavi slučajem. Time se izbegavaju i lažne optužbe.

Izveštaj ombudsmana dostavlja se vojniku koji je podneo pritužbu, ministru odbrane i načelniku generalštaba. Sve što ombudsman piše ministru, mora da se dostavi i vojniku koji se žali.

Kako objašnjava gospođa Marinan Kvin, u nekih 25 odsto slučajeva ministar se ne složi u potpunosti sa njenim rešenjem, odnosno kompenzacijom vojniku. Kada je reč o promeni nekih sistemskih procedura, rešenja i pravila, ministar se uglavnom saglasi sa velikom većinom njenih preporuka.

– Kada se ministar ne složi sa mojim rešenjem problema, vojnik se razočara, ali drago mu je ako je zbog njegovog slučaja rešen neki sistemski problem, ako je usvojena drugačija procedura, odnosno uspostavljen presedan, jer se nekorektan tretman neće desiti nekom drugom – kaže naša sagovornica.

– Vojnici žele da isteraju pravdu, ali su svesni da je reč o ozbiljnom koraku. Recimo, ako postupak uključuje i visoke oficire koji su mu bili u odboru povodom unapređenja pa bi se i napredovanje moglo dovesti u pitanje. Ja ih podstičem da mi se vrate ako dođe do toga, ali se to nije dešavalo – ističe gospođa Marinan Kvin.

Niko ne pokušava da utiče na njene odluke, ali Polin Marinan Kvin ipak oseća pritisak da izađe u susret očekivanjima vojnika. Ipak, ne daje im lažnu nadu, jer se ministar, čija odluka u vezi sa spornim slučajem je konačna, možda neće složiti sa njenim rešenjem.

Tereza Bojković