Постројавање патриота

Од нашег сталног дописника
ВАШИНГТОН, 2. новембра – Сенатор Џон Кери је планирао да се поново кандидује, после пораза на претходним председничким изборима, за шефа Беле куће, али је јуче успео да и пре упуштања у ту трку – порази самог себе. Признао је да је направио "лошу шалу" и одустао од учешћа у предизборној кампањи за Конгрес, јер су његови партијски другови оценили да би им својим појављивањем више шкодио него помогао. "Уби га прејака реч", констатују хроничари. Кери је, наиме, на једном скупу рекао, укратко, да ће младеж ако не учи добро да "заглави у ирачком рату". Касније је објашњавао да је хтео да каже како је тиме хтео да критикује председника Џорџа Буша и његову ратну политику, да је схваћен погрешно, али… Његова формулација оцењена је као непатриотска, јер је сугерисала, како су му приписали опоненти, да су "само лоши ђаци спремни да гину за отаџбину".

Није му помогло ни то што је одликовани ветеран Вијетнамског рата, ни што то већина Американаца у анкетама критикује, као и он лично, текући курс Вашингтона према Ираку. Пао је као жртва овдашњег предизборног фронта на коме је "све дозвољено, као у рату", осим да "дирне" у патриотска осећања.

Као да је бити или не бити

Предизборно надметање овде је, наиме, поново довело до појачаног постројавања (не)патриота. Неуобичајено за разрађену демократију, диференцирање је оштро као да се ради о "бити или не бити", што је атмосфера која се махом испољавала у земљама транзиције. Али и Америка је у некој врсти транзиције – избори за Конгрес, 7. новембра, одударају од ранијих таквих изјашњавања, па се уместо опредељивања за нијансе унутрашње политике најављује специфични – референдум о политици према ирачком рату.

Председник Буш упозорава, тако, да би примена приступа опозиционе Демократске партије водила ка "победи терориста и поразу САД". Прозвани му узвраћају да политика лидера владајуће Републиканске партије "унесрећује и ову земљу и Ирак па и да распламсава тероризам по свету".

У оба случаја се, заправо, бирачима поручује да ће ако гласају за "другу страну" испасти непатриоте, да ће подржати погрешан пут и "национално посртање". На патриотском збијању редова последњих година су републиканци учвршћивали своју готово апсолутну власт, али истраживања јавног мњења показују да им тај извор подршке пресушује. У управо објављеној анкети "Њујорк тајмса" и телевизије Си-Би-Ес, само 29 одсто испитаника је подржало Бушову стратегију у Ираку, а само 20 процената испитаника оценило да Америка побеђује у рату против тероризма.

Безбедност и вредности Америке се бране у Ираку, тврди и даље Буш, уз позивање на чињеницу да у протеклих шест година нису обновљене диверзије на њеној територији. Критичари тврде, пак, да се САД заглибљују на фронту сличном Вијетнамском рату, одакле су њихове трупе морале да се повуку пре 30 година.

Национално биће је, при том, у процепу – да ли је већи патриотизам бити против даљег ангажмана у рату коме се не види крај и који прераста у грађански рат, или подржати владајућу стратегију по којој у Ираку треба ратовати до "коначне победе", јер би се "повлачењем признала победа терориста који смерају да успоставе тиранију исламског екстремизма широм света". Садашње искушење Буш често изједначава с минулим светским ратовима, укључујући и хладни, и позива нацију да истраје до "новог тријумфа слободе над тиранијом".

Национална подршка је сада осетно слабија него у време минулих сукоба. Аналитичари то називају рационализацијом патриотизма, заснованој на новим чињеницама, међу којима су: прво, поводи за инвазију на Ирак су се показали неоправданим јер тамо нису нађени ни оружје за масовно уништавање, ни везе са Ал каидом, друго, Вашингтону је због једностране акције умањен међународни престиж, треће, у име борбе против тероризма овде су смањене грађанске слободе, четврто, крше се и међународно и домаће право – изузимањем заробљеника од заштите гарантоване Женевским конвенцијама и од стандардног правосудног поступка, пето, оснивани су тајни затвори ЦИА у иностранству, шесто, дозвољено је прислушкивање међународних разговора грађана, без уобичајене судске дозволе, седмо, врло је неравномерна расподела терета ратовања, што се осећа како у регрутацији за фронт, тако и у сасецању средстава за здравство, образовање и социјалну потпору.

Кејган и Твен

Две главне партије тврде да желе обједињавање нације, али је – међустраначким све немилосрднијим обрачунима – деле на присталице једних или других. Оштри дуели ипак не морају да обавезно наговесте битну промену.

Ратовање у иностранству је америчка традиција, независно од тога ко је на власти, које се не одриче ни садашња опозиција, указује овдашњи глобалиста Роберт Кејган. Подсећа, такође, да је Америка после пада Берлинског зида 1989, учестала војне интервенције којих је досад било девет, од тога два пута на Балкану (у БиХ и бившој СРЈ). Текстом у данашњем "Вашингтон посту" он тврди и да демократи нису против садашњег "рата против тероризма" већ да само замерају властима да га не усмеравају "довољно интелигентно"…

Постројавање (не)патриота ће се, рекло би се, наставити. Као и проблеми у идентификацији – ко је ко.

Неки, при том, препоручују примену дефиниције овдашњег класика Марка Твена: "Патриотизам је подршка својој земљи све време и подршка својој влади кад она то заслужује." Али на овим изборима се само мења састав парламента, а не и влада која уверава да ће наставити "патриотски курс" с подразумевајућим "доказивањем" на – спољним фронтовима.

-----------------------------------------------------------

Бушова рачуница

Од нашег сталног дописника
ВАШИНГТОН, 2. новембра - У Ираку је прошлог месеца погинуло 105 америчких војника, више него у било ком месецу у безмало две последње године, најновије је званично саопштење. Реагујући на извештаје с ратишта председник Џорџ Буш је изнео рачуницу по којој су његове и трупе багдадске владе тамо у истом периоду "убиле или заробиле више од 1.500" припадника непријатељских снага.