Књижевник у сенци проповедника

У Српској академији наука и уметности, поводом двестагодишњице од смрти, одржана је академија у част Доситеја Обрадовића.

У великом веку просвећености, истакао је у уводној речи академик Никола Хајдин, Доситеј Обрадовић је био први српски писац који се упутио путем рационализма и просветитељства и први који је ухватио корак са водећим идејама свог времена. Он се пуна два века сматра водећим српским просветитељем, путовођом народа и једним од оних стваралаца који су у Србију донели мерила новог времена. Наша генерација, додао је Хајдин, у Доситеју Обрадовићу види првог правог Европљанина, учитеља који се одвојио од скучености, првог нашег путника који је, без трунке неповерења или рачуна, открио западни свет и Европу, која се, у то време, дизала на ноге науке и препорода и кретала на пут модерних преображаја.

Упркос неким ограничењима, наглашава академик Љубомир Симовић, Доситејеви текстови нису остали без књижевне вредности. Скоро сви који су о њима писали – од Јована Суботића и Атанасија Стојковића, преко Скерлића, до модерних писаца – истичу живост, сликовитост и лепоту Доситејевих књига. Војислав Ђурић чак каже: „Такву прозу – набреклу, духовиту и сугестивну – могу да пожеле и велики уметници”, и додаје: „Он је много бољи писац него што се мислило”. Упркос тако лепим мишљењима, Доситеј је, како каже Јован Деретић, „као књижевник… остао у сенци Доситеја проповедника нових идеја и критичара манастирског живота”.

Постоји нека дубина, или нека висина, каже Љубомир Симовић, на којима се све епохе и сви стилови додирују, и на којима, ако их досегнете, можете да припадате свим епохама и стиловима. У ту дубину или висину не допиру можда просветитељски и песнички програми, али могу да допру песничке слике које ти програми емитују. У ту дубину или висину Доситејево дело допире зато што су идеје на којима је оно засновано (идеје великог домета и трајне актуелности) емитовале и једну јединствену и озарену песничку визију, чије се слике, ни онда када су прешле задату границу, нису угасиле.

Одломке из дела Доситеја Обрадовића читали су драмски уметници Гојко Шантић и Петар Краљ.