Плитак студентски џеп за музеје и галерије

Студенти у Србији ретко одлазе на културне догађаје, јер немају времена, интересовања, али ни новца, показало је најновије истраживање Завода за проучавање културног развитка које је спроведено крајем 2010. године, а чији су резултати јуче представљени у Београду. Већину младих данас издржавају родитељи, они самостално располажу сумом од 5.000 до 10.000 динара месечно и сматрају да су три највећа проблема у Србији лош материјални положај, незапосленост и лош образовни систем. Они знају да треба да се ангажују како би решили неке проблеме, али већина није спремна да се лично укључи и одговорност пребацује на владу и – родитеље.

Мр Слободан Мрђа, из Завода за проучавање културног развитка, објашњава да је у истраживању „Културни живот и потребе студената универзитета у Србији” учествовало 1.096 академаца између 19 и 27 година са 10 универзитета.

Резултати показују да је најтежа материјална ситуација студената универзитета у Новом Пазару, Приштини и Крагујевцу, да 18 одсто академаца има кредит или стипендију и само осам процената неке личне приходе. За културу може да издвоји до 2.000 динара месечно 66 одсто академаца.

– Слободно време млади најчешће проводе с пријатељима. Мушкарци се баве спортом, рачунаром и више се досађују, док се девојке више друже и излазе – објашњава мр Мрђа.

Оно што су, по оцени истраживача, поражавајући подаци, јесте да млади ретко или никад посећују музеје, галерије и позоришта, а 66 одсто њих каже да месечно за културу могу да издвоје до 2.000 динара.

– То што ретко иду на културне догађаје млади објашњавају чињеницом да су оптерећени обавезама на факултету. Упоредио сам податке из сличног истраживања пре 10-ак година и утврдио да су тада студенти имали више слободног времена – каже мр Мрђа.

Не постоји студент који не користи Интернет. Најпопуларнији музички правци су поп, затим рок, диско и техно, а истраживачи кажу да су са изненађењем побројали чак 22 музичка правца.

Студенти се информишу тако што комбинују Интернет, телевизију и дневну штампу, а на телевизији највише гледају филмове. Академци на првом месту читају „Блиц” (38, 5 одсто), затим „Вечерње новости” (17,3), па „Политику” (10,3), а затим „Прес” (8,5), „24 часа” (8,4), „Ало” (3,8), „Курир” (3,8), „Данас” (2,9) и „Спортски журнал” (2,9).

Др Ана Пешикан, професор на Филозофском факултету у Београду каже да је изненађујући податак да толико студената чита дневну штампу (35,7 одсто свакодневно и 35 процената два до три пута недељно) и додаје да то отвара питање утицаја медија. По њеном мишљењу, истраживања овог типа су важна и због чињенице да је општа култура константно у паду, што се лако може уочити и на пријемним испитима када будући бруцоши раде тест опште културе. Образовни систем не развија културне потребе младих, сматра др Пешикан, у школама је потпуно замро културни живот, нема секција, додатно раде само ретки професори ентузијасти, ретко је школа иницијатор и средиште културног живота локалне заједнице…

Коста Андрић, директор Канцеларије за младе града Београда. рекао је да примера ради, само у Београду постоји читава једна генерација која никада није ушла у Народну библиотеку или Народни музеј.