Plitak studentski džep za muzeje i galerije

Studenti u Srbiji retko odlaze na kulturne događaje, jer nemaju vremena, interesovanja, ali ni novca, pokazalo je najnovije istraživanje Zavoda za proučavanje kulturnog razvitka koje je sprovedeno krajem 2010. godine, a čiji su rezultati juče predstavljeni u Beogradu. Većinu mladih danas izdržavaju roditelji, oni samostalno raspolažu sumom od 5.000 do 10.000 dinara mesečno i smatraju da su tri najveća problema u Srbiji loš materijalni položaj, nezaposlenost i loš obrazovni sistem. Oni znaju da treba da se angažuju kako bi rešili neke probleme, ali većina nije spremna da se lično uključi i odgovornost prebacuje na vladu i – roditelje.

Mr Slobodan Mrđa, iz Zavoda za proučavanje kulturnog razvitka, objašnjava da je u istraživanju „Kulturni život i potrebe studenata univerziteta u Srbiji” učestvovalo 1.096 akademaca između 19 i 27 godina sa 10 univerziteta.

Rezultati pokazuju da je najteža materijalna situacija studenata univerziteta u Novom Pazaru, Prištini i Kragujevcu, da 18 odsto akademaca ima kredit ili stipendiju i samo osam procenata neke lične prihode. Za kulturu može da izdvoji do 2.000 dinara mesečno 66 odsto akademaca.

– Slobodno vreme mladi najčešće provode s prijateljima. Muškarci se bave sportom, računarom i više se dosađuju, dok se devojke više druže i izlaze – objašnjava mr Mrđa.

Ono što su, po oceni istraživača, poražavajući podaci, jeste da mladi retko ili nikad posećuju muzeje, galerije i pozorišta, a 66 odsto njih kaže da mesečno za kulturu mogu da izdvoje do 2.000 dinara.

– To što retko idu na kulturne događaje mladi objašnjavaju činjenicom da su opterećeni obavezama na fakultetu. Uporedio sam podatke iz sličnog istraživanja pre 10-ak godina i utvrdio da su tada studenti imali više slobodnog vremena – kaže mr Mrđa.

Ne postoji student koji ne koristi Internet. Najpopularniji muzički pravci su pop, zatim rok, disko i tehno, a istraživači kažu da su sa iznenađenjem pobrojali čak 22 muzička pravca.

Studenti se informišu tako što kombinuju Internet, televiziju i dnevnu štampu, a na televiziji najviše gledaju filmove. Akademci na prvom mestu čitaju „Blic” (38, 5 odsto), zatim „Večernje novosti” (17,3), pa „Politiku” (10,3), a zatim „Pres” (8,5), „24 časa” (8,4), „Alo” (3,8), „Kurir” (3,8), „Danas” (2,9) i „Sportski žurnal” (2,9).

Dr Ana Pešikan, profesor na Filozofskom fakultetu u Beogradu kaže da je iznenađujući podatak da toliko studenata čita dnevnu štampu (35,7 odsto svakodnevno i 35 procenata dva do tri puta nedeljno) i dodaje da to otvara pitanje uticaja medija. Po njenom mišljenju, istraživanja ovog tipa su važna i zbog činjenice da je opšta kultura konstantno u padu, što se lako može uočiti i na prijemnim ispitima kada budući brucoši rade test opšte kulture. Obrazovni sistem ne razvija kulturne potrebe mladih, smatra dr Pešikan, u školama je potpuno zamro kulturni život, nema sekcija, dodatno rade samo retki profesori entuzijasti, retko je škola inicijator i središte kulturnog života lokalne zajednice…

Kosta Andrić, direktor Kancelarije za mlade grada Beograda. rekao je da primera radi, samo u Beogradu postoji čitava jedna generacija koja nikada nije ušla u Narodnu biblioteku ili Narodni muzej.