Недоумице око микрочипова

Микрочипови којима се обележавају четвороножни бескућници у оквиру Стратегије решавања проблема паса луталица у граду, како незванично сазнајемо, не задовољавају прописе које је одредила Управа за ветерину. Микрочипови који су, наводно, добијени донацијом из Чешке не могу да буду очитани приликом преласка граничног прелаза, чиме је спречена заједничка посета власника и његовог кућног љубимца другој земљи. Међутим, Ђорђе Ђокић, директор Ветеринарске станице "Београд", тврди да је то увредљива неистина.

– Постоје два овлашћена увозника микрочипова у Србији – "Супер лаб" и "Велвет". Чипови су увезени из Француске и гарантујем да су одличног квалитета. Проблем је вероватно у неквалитетним читачима чипова које користе неке приватне ординације. Сваки чип који смо уградили може да буде прочитан универзалним читачем било где у свету. Пре него што смо почели да обележавамо псе лично сам проверио наше читаче на чипу које смо добили из Доминиканске Републике – каже Ђокић.

Такође, Драгиша Симић, ветеринар амбуланте Звездара, истиче да су тврдње о неисправности чипова, вероватно, плод неодговорних ветеринара који нису у могућности да чипују псе, па им је много лакше да шире дезинформације.

– Закључно са 31. октобром, 510 паса смо стерилисали, микрочиповали, вакцинисали и очистили од паразита. Дешава се да екипе зоохигијене ухвате истог пса неколико пута и досад се није десило да нисмо могли да прочитамо његов код са чипа. Ко не верује може слободно да дође у нашу амбуланту да то провери – вели Симић.

Будимир Плавшић, начелник Одељења за здравствену заштиту и добробит животиња Управе за ветерину, објашњава да је тачно прописан стандард и код чипа. Он тврди да увозници које је овластила Управа достављају све податке о свим микрочиповима.

– Засад немамо податке о чешким чиповима, али треба имати у виду да било каква донација овог типа не може да прође без нашег знања. Сигурно да ћемо проверити да ли су тврдње о неисправним микрочиповима тачне – рекао је Плавшић.

град је издвојио 13.140.000 динара за набавку 15.000 микрочипова, а они ће коштати 7.890.000 динара, а услуга микрочиповања је 5.250.000 динара.
Стратегију решавања проблема паса луталица донео је 2005. године градоначелник Београда на предлог Секретаријата за заштиту животне средине. Основни циљеви стратегије су смањење раста популације паса луталица спровођењем хитних мера и изградња система за трајну контролу и смањење њиховог броја. Град се залаже, како је представљено, за модел хуманог и ефикасног решавања  овог проблема. Стратегија је усвојена у сарадњи са удружењима за заштиту животиња и у складу је са европским стандардима и нормама.
Комисија за спровођење ове стратегије донела је 28. марта Акциони план за спровођење програма контроле паса луталица на територији града масовном стерилизацијом паса без власника и микрочиповањем ових паса и паса познатих власника. Месечно би требало да буде стерилисано и микрочиповано 255 напуштених паса, а програм би, такође, требало да буде настављен истом динамиком и наредне године.
Стратегија обухвата и успостављање јединственог информационог система обележавања (врста, пол, старост, стерилисаност), контролу одлагања органских отпадних материја из домаћинстава, угоститељских објеката… Према овом плану, град ће суфинансирати проширење и опремање регистрованих прихватилишта и пансиона,  добровољну стерилизацију, али и приступити еутаназији болесних и агресивних паса луталица.