Тиграсти парадајз из стакленика

Кикинда – Салата, ротквице, лук, паприка, купус, кромпир, краставци, грашак и јагоде само су део оног што брачни пар Светлана (39) и Стојан Стојановић (41) из Кикинде органски произведе током године на свом пољопривредном газдинству.

Стојановићи се овом врстом пољопривреде баве од 2004. године. Први су и засад једини у Кикинди. Тренутно обрађују седам хектара земље. Добар део поврћа узгајају у пластеницима, по чему су специфични међу органским произвођачима.

– Почели смо са баштом и једним пластеником искључиво за наше потребе. Пошто сам свом потомству желела да обезбедим здраву и безбедну храну, третирање биљака разним вештачким ђубривима и хемијским заштитним средствима није долазило у обзир. Почела сам да се интересујем за органску производњу. У то време се у Србији мало шта знало о томе, а ја сам доста информација добила у суботичком удружењу „Терас”. Када су сазрели први плодови, наша ћерка Василиса је слободно брала у башти све што је у том тренутку хтела да једе, без икакве бојазни од тровања. Тада сам схватила да радим праву ствар и да је органска производња оно чиме заиста желим да се бавим – прича нам Светлана која је иначе завршила Факултет примењених уметности и извесно време радила као наставник.

Стојановићи су убрзо подигли милион динара пољопривредног кредита и почели да се шире, и по хектарима, и по величини породице. Сада осим шестогодишње Василисе имају трогодишњег Аранђела и двогодишњу Софију, а у пластеницима им, поред уобичајених култура, расту и неке ексклузивније: физалис, рукола, рабарбара, црвена блитва.

(/slika2)– Имали смо и тиграсти парадајз! И љубичасти! – одушевљено објашњава Василиса, док нас проводи кроз пластенике. Она већ важи за вештог портпарола и вредног радника. Аранђел и Софија се засад не мешају у посао својих родитеља.

– Више бих волела да смо специјализовани за две културе од којих бисмо имали зараду, али као мало газдинство због локалних муштерија морамо да имамо помало од свега. Највише тога продамо на пијацама и у радњама у Новом Саду и Београду. Нажалост, људи посегну за здравом храном тек када се разболе. Међутим, у последње време се појављује група младих парова са децом, који желе да живе квалитетно па је и заинтересованост за органску храну у порасту – каже Светлана, додајући да цена овако однегованог воћа, житарица и поврћа зависи од места на ком се набавља:

– Кад купиш директно од произвођача, онда није пуно скупље. Рецимо, ако је конвенционално произведен парадајз прошле године био 100 динара, ми смо органски продавали за 130-140 динара. Код трговаца ће, наравно, цена бити нешто виша.

Иако је тржиште недовољно организовано, а куповна моћ грађана прилично слаба, пласман и продаја нису највећи проблем породице Стојановић. У развијању посла највише им, кажу, недостаје подршка локалне заједнице и државе.

(/slika3)– Конкретно, прошле године нам је због обилних падавина и подземних вода уништен цео пластеник парадајза. Штету сам пријавила у општини, али се нико од надлежних није појавио да је фотографише и евидентира. Као да никог није брига. С друге стране, држава је обећала помоћ органским произвођачима, а ми смо на име подстицајних средства за све ове године добили тек 22.000 динара!? Средства за 2010. нам још нису уплаћена. При том смо оптерећени вођењем разне документације, скупим контролама и сертификацијама, неки законски прописи везани за органску производњу су непрецизни. Због тога смо ми анализу воде и земљишта урадили у једној италијанској лабораторији и папрено је платили. На крају се испоставило да то тада и није било неопходно – наглашава Светлана Стојановић не кријући да је некада врло тешко бити мајка троје деце и потпуно се посветити биљкама, које као и деца, траже целодневну негу:

– Све проблеме решавамо успут. Некад ни сама не знам како нам успева!

Ова породица се ипак не предаје. Имају једног сталног радника, продају и традиционално припремљену зимницу, а намеравају да се баве и органском производњом кокошака.

– Беле коке имају бела јаја – са пуном озбиљношћу нам износи своја запажања у вези са органском производњом Софија, најмлађи члан фамилије Стојановић.

Силвија Милетин

-----------------------------------------------------------

Паковање и ознаке законски контролисане

Код нас, у мору био радњи и продавница здраве хране, тешко је препознати прави сертификован органски производ који гарантује потрошачу да производ потиче из органске производње, каже Нада Мишковић, председник удружења „Сербиа органика”.

На нашем тржишту које је тек започело с понудом органских производа, купац може да буде збуњен натписом на појединим артиклима који у свом имену укључују речи „еко” или „био”.

Паковање и ознаке на органским производима су строго законски прописане у складу са Законом о органској производњи, тј правилником који то регулише.

Пошто код нас још увек не постоје специјализована продајна места само за органске производе, саветујемо да без обзира да ли се купује у великим супермаркетима или продавницама ,,здраве хране”  обрати пажња на то да ли на амбалажи постоји национални  знак  ,,органски производ”. Поред њега сертификован органски производ треба да има  и лого  неке од сертификационих организација које су овлашћене од стране надлежног министарства и одговорне да прате цео процес производње. У Србији, Министарство пољопривреде које контролише рад сертификационих организација је гарант да је сваки производ који носи овај знак произведен по принципима органске пољопривреде.