Tigrasti paradajz iz staklenika

Kikinda – Salata, rotkvice, luk, paprika, kupus, krompir, krastavci, grašak i jagode samo su deo onog što bračni par Svetlana (39) i Stojan Stojanović (41) iz Kikinde organski proizvede tokom godine na svom poljoprivrednom gazdinstvu.

Stojanovići se ovom vrstom poljoprivrede bave od 2004. godine. Prvi su i zasad jedini u Kikindi. Trenutno obrađuju sedam hektara zemlje. Dobar deo povrća uzgajaju u plastenicima, po čemu su specifični među organskim proizvođačima.

– Počeli smo sa baštom i jednim plastenikom isključivo za naše potrebe. Pošto sam svom potomstvu želela da obezbedim zdravu i bezbednu hranu, tretiranje biljaka raznim veštačkim đubrivima i hemijskim zaštitnim sredstvima nije dolazilo u obzir. Počela sam da se interesujem za organsku proizvodnju. U to vreme se u Srbiji malo šta znalo o tome, a ja sam dosta informacija dobila u subotičkom udruženju „Teras”. Kada su sazreli prvi plodovi, naša ćerka Vasilisa je slobodno brala u bašti sve što je u tom trenutku htela da jede, bez ikakve bojazni od trovanja. Tada sam shvatila da radim pravu stvar i da je organska proizvodnja ono čime zaista želim da se bavim – priča nam Svetlana koja je inače završila Fakultet primenjenih umetnosti i izvesno vreme radila kao nastavnik.

Stojanovići su ubrzo podigli milion dinara poljoprivrednog kredita i počeli da se šire, i po hektarima, i po veličini porodice. Sada osim šestogodišnje Vasilise imaju trogodišnjeg Aranđela i dvogodišnju Sofiju, a u plastenicima im, pored uobičajenih kultura, rastu i neke ekskluzivnije: fizalis, rukola, rabarbara, crvena blitva.

(/slika2)– Imali smo i tigrasti paradajz! I ljubičasti! – oduševljeno objašnjava Vasilisa, dok nas provodi kroz plastenike. Ona već važi za veštog portparola i vrednog radnika. Aranđel i Sofija se zasad ne mešaju u posao svojih roditelja.

– Više bih volela da smo specijalizovani za dve kulture od kojih bismo imali zaradu, ali kao malo gazdinstvo zbog lokalnih mušterija moramo da imamo pomalo od svega. Najviše toga prodamo na pijacama i u radnjama u Novom Sadu i Beogradu. Nažalost, ljudi posegnu za zdravom hranom tek kada se razbole. Međutim, u poslednje vreme se pojavljuje grupa mladih parova sa decom, koji žele da žive kvalitetno pa je i zainteresovanost za organsku hranu u porastu – kaže Svetlana, dodajući da cena ovako odnegovanog voća, žitarica i povrća zavisi od mesta na kom se nabavlja:

– Kad kupiš direktno od proizvođača, onda nije puno skuplje. Recimo, ako je konvencionalno proizveden paradajz prošle godine bio 100 dinara, mi smo organski prodavali za 130-140 dinara. Kod trgovaca će, naravno, cena biti nešto viša.

Iako je tržište nedovoljno organizovano, a kupovna moć građana prilično slaba, plasman i prodaja nisu najveći problem porodice Stojanović. U razvijanju posla najviše im, kažu, nedostaje podrška lokalne zajednice i države.

(/slika3)– Konkretno, prošle godine nam je zbog obilnih padavina i podzemnih voda uništen ceo plastenik paradajza. Štetu sam prijavila u opštini, ali se niko od nadležnih nije pojavio da je fotografiše i evidentira. Kao da nikog nije briga. S druge strane, država je obećala pomoć organskim proizvođačima, a mi smo na ime podsticajnih sredstva za sve ove godine dobili tek 22.000 dinara!? Sredstva za 2010. nam još nisu uplaćena. Pri tom smo opterećeni vođenjem razne dokumentacije, skupim kontrolama i sertifikacijama, neki zakonski propisi vezani za organsku proizvodnju su neprecizni. Zbog toga smo mi analizu vode i zemljišta uradili u jednoj italijanskoj laboratoriji i papreno je platili. Na kraju se ispostavilo da to tada i nije bilo neophodno – naglašava Svetlana Stojanović ne krijući da je nekada vrlo teško biti majka troje dece i potpuno se posvetiti biljkama, koje kao i deca, traže celodnevnu negu:

– Sve probleme rešavamo usput. Nekad ni sama ne znam kako nam uspeva!

Ova porodica se ipak ne predaje. Imaju jednog stalnog radnika, prodaju i tradicionalno pripremljenu zimnicu, a nameravaju da se bave i organskom proizvodnjom kokošaka.

– Bele koke imaju bela jaja – sa punom ozbiljnošću nam iznosi svoja zapažanja u vezi sa organskom proizvodnjom Sofija, najmlađi član familije Stojanović.

Silvija Miletin

-----------------------------------------------------------

Pakovanje i oznake zakonski kontrolisane

Kod nas, u moru bio radnji i prodavnica zdrave hrane, teško je prepoznati pravi sertifikovan organski proizvod koji garantuje potrošaču da proizvod potiče iz organske proizvodnje, kaže Nada Mišković, predsednik udruženja „Serbia organika”.

Na našem tržištu koje je tek započelo s ponudom organskih proizvoda, kupac može da bude zbunjen natpisom na pojedinim artiklima koji u svom imenu uključuju reči „eko” ili „bio”.

Pakovanje i oznake na organskim proizvodima su strogo zakonski propisane u skladu sa Zakonom o organskoj proizvodnji, tj pravilnikom koji to reguliše.

Pošto kod nas još uvek ne postoje specijalizovana prodajna mesta samo za organske proizvode, savetujemo da bez obzira da li se kupuje u velikim supermarketima ili prodavnicama ,,zdrave hrane”  obrati pažnja na to da li na ambalaži postoji nacionalni  znak  ,,organski proizvod”. Pored njega sertifikovan organski proizvod treba da ima  i logo  neke od sertifikacionih organizacija koje su ovlašćene od strane nadležnog ministarstva i odgovorne da prate ceo proces proizvodnje. U Srbiji, Ministarstvo poljoprivrede koje kontroliše rad sertifikacionih organizacija je garant da je svaki proizvod koji nosi ovaj znak proizveden po principima organske poljoprivrede.