Ускоро испраћамо кризу

Од нашег специјалног извештача

Милано– Свет је на добром путу да кризи каже до виђења, сматра Георгио де Феличе, директор сектора за економска истраживања Интеза Санпаоло групације. Зато очекује да ће у 2011. години, упркос привременом успоравању развијених економија, источноевропске земље поново забележити позитивне стопе раста. У исто време улажу се напори да се унапреде прописи из ове области како би се оснажила финансијска стабилност широм света, додаје. Прошле недеље приликом представљање бизнис плана ове групације у Милану најављено је да Интеза Санпаоло, од свих земаља у региону, највећи раст у наредном периоду (4,4 одсто) очекује управо у Србији. Наш саговорник се нада да ће ова финансијска кућа наставити да игра улогу кључног играча у српском банкарском сектору. Такође, акционари ове финансијске институције подржали су одлуку борда директора да капитал групације повећа за пет милијарди евра, како би своју капиталну адекватност ускладила са новом законском регулативом, али и „спремно одговорила на евентуалне изазове”.

Како ће криза у Еврозони утицати на мале земље у транзицији као што је Србија?

Економија Србије је веома повезана са Европом. Више од половине трговине са иностранством Србија обавља са земљама ЕУ. Такође, дефицит текућег биланса финансира се кроз проток капитала, који углавном долази из земаља ЕУ. И на крају, иностране банке чине знатан део укупних банкарских средстава на домаћем тржишту. Пре кризе Србија, као и остале земље средње и југоисточне Европе, имала је високе стопе раста, али и користи од отворености иностраног тржишта и прилива капитала. Али, све те економије нису могле да избегну озбиљне последице међународне рецесије. Међутим, осетљивост Србије према страним изворима финансирања је знатно побољшана након кризе захваљујући знатнијој финансијској консолидацији приватног и јавног сектора као и напорима државе да се окрене извозно оријентисаном моделу раста.

Иако је банкарски сектор у Европи релативно стабилан, постоји ли, ипак, ризик од преливања нестабилности из приватног у финансијски сектор?

Европски банкарски сектор чине различита национална тржишта, са специфичним понашањем клијената и пословним моделима банака. Међутим, слабости постоје у оним државама где су домаћинства високо задужена или су цене некретнина пале након великог бума.

Требало би узети у обзир и чињеницу да су каматне стопе дуже време биле на историјски ниском нивоу, као и да су и даље повољне. Чак и сада када смо сведоци раста каматних стопа Европске централне банке. Да закључим, не постоји велики ризик од преливања финансијске осетљивости из приватног у финансијски сектор, и за сада очекујемо даље побољшање квалитета кредита, у комбинацији са опоравком економских активности и смањењем стопе незапослености.

Ако привредници треба да повећају свој извоз, која би могла да буде нова улога банкара у новом моделу раста?

Европа је територија на којој доминирају мала и средња предузећа која морају да се суоче са конкуренцијом из света. Прилике за раст у суштини доћи ће са тржишта у развоју. У ствари, домаћа тражња ће остати слаба у скорој будућности на читавом континенту. Поред тога, конкуренција са ниским ценама робе, наставиће да прети производима малих и средњих предузећа које често карактерише традиционална производња. То значи да ће мала и средња предузећа морати да се боре са тешком конкуренцијом. А банке морају да одговоре на ове потребе.

Многе земље широм Европе имају проблема са финансирањем минуса у државној каси. Да ли је то нова прилика за зараду банака и да ли то подразумева истискивање приватног сектора са тржишта?

Тренутно, многе земље обезбеђују средства за покривање минуса у државним касама на тржишту у тренутку када и финансијски сектор има знатне потребе за изворима финансирања. Али, нестабилност власти повећава трошкове финансирања банака. Ризик је присутан и у чињеници да потражња компанија за кредитима превазилази понуду фондова банака. Како би се избегао овај ризик, пресудна је способност банака да наплате новац од домаћинстава.

Аница Николић