Uskoro ispraćamo krizu

Od našeg specijalnog izveštača

Milano– Svet je na dobrom putu da krizi kaže do viđenja, smatra Georgio de Feliče, direktor sektora za ekonomska istraživanja Inteza Sanpaolo grupacije. Zato očekuje da će u 2011. godini, uprkos privremenom usporavanju razvijenih ekonomija, istočnoevropske zemlje ponovo zabeležiti pozitivne stope rasta. U isto vreme ulažu se napori da se unaprede propisi iz ove oblasti kako bi se osnažila finansijska stabilnost širom sveta, dodaje. Prošle nedelje prilikom predstavljanje biznis plana ove grupacije u Milanu najavljeno je da Inteza Sanpaolo, od svih zemalja u regionu, najveći rast u narednom periodu (4,4 odsto) očekuje upravo u Srbiji. Naš sagovornik se nada da će ova finansijska kuća nastaviti da igra ulogu ključnog igrača u srpskom bankarskom sektoru. Takođe, akcionari ove finansijske institucije podržali su odluku borda direktora da kapital grupacije poveća za pet milijardi evra, kako bi svoju kapitalnu adekvatnost uskladila sa novom zakonskom regulativom, ali i „spremno odgovorila na eventualne izazove”.

Kako će kriza u Evrozoni uticati na male zemlje u tranziciji kao što je Srbija?

Ekonomija Srbije je veoma povezana sa Evropom. Više od polovine trgovine sa inostranstvom Srbija obavlja sa zemljama EU. Takođe, deficit tekućeg bilansa finansira se kroz protok kapitala, koji uglavnom dolazi iz zemalja EU. I na kraju, inostrane banke čine znatan deo ukupnih bankarskih sredstava na domaćem tržištu. Pre krize Srbija, kao i ostale zemlje srednje i jugoistočne Evrope, imala je visoke stope rasta, ali i koristi od otvorenosti inostranog tržišta i priliva kapitala. Ali, sve te ekonomije nisu mogle da izbegnu ozbiljne posledice međunarodne recesije. Međutim, osetljivost Srbije prema stranim izvorima finansiranja je znatno poboljšana nakon krize zahvaljujući znatnijoj finansijskoj konsolidaciji privatnog i javnog sektora kao i naporima države da se okrene izvozno orijentisanom modelu rasta.

Iako je bankarski sektor u Evropi relativno stabilan, postoji li, ipak, rizik od prelivanja nestabilnosti iz privatnog u finansijski sektor?

Evropski bankarski sektor čine različita nacionalna tržišta, sa specifičnim ponašanjem klijenata i poslovnim modelima banaka. Međutim, slabosti postoje u onim državama gde su domaćinstva visoko zadužena ili su cene nekretnina pale nakon velikog buma.

Trebalo bi uzeti u obzir i činjenicu da su kamatne stope duže vreme bile na istorijski niskom nivou, kao i da su i dalje povoljne. Čak i sada kada smo svedoci rasta kamatnih stopa Evropske centralne banke. Da zaključim, ne postoji veliki rizik od prelivanja finansijske osetljivosti iz privatnog u finansijski sektor, i za sada očekujemo dalje poboljšanje kvaliteta kredita, u kombinaciji sa oporavkom ekonomskih aktivnosti i smanjenjem stope nezaposlenosti.

Ako privrednici treba da povećaju svoj izvoz, koja bi mogla da bude nova uloga bankara u novom modelu rasta?

Evropa je teritorija na kojoj dominiraju mala i srednja preduzeća koja moraju da se suoče sa konkurencijom iz sveta. Prilike za rast u suštini doći će sa tržišta u razvoju. U stvari, domaća tražnja će ostati slaba u skoroj budućnosti na čitavom kontinentu. Pored toga, konkurencija sa niskim cenama robe, nastaviće da preti proizvodima malih i srednjih preduzeća koje često karakteriše tradicionalna proizvodnja. To znači da će mala i srednja preduzeća morati da se bore sa teškom konkurencijom. A banke moraju da odgovore na ove potrebe.

Mnoge zemlje širom Evrope imaju problema sa finansiranjem minusa u državnoj kasi. Da li je to nova prilika za zaradu banaka i da li to podrazumeva istiskivanje privatnog sektora sa tržišta?

Trenutno, mnoge zemlje obezbeđuju sredstva za pokrivanje minusa u državnim kasama na tržištu u trenutku kada i finansijski sektor ima znatne potrebe za izvorima finansiranja. Ali, nestabilnost vlasti povećava troškove finansiranja banaka. Rizik je prisutan i u činjenici da potražnja kompanija za kreditima prevazilazi ponudu fondova banaka. Kako bi se izbegao ovaj rizik, presudna je sposobnost banaka da naplate novac od domaćinstava.

Anica Nikolić