Ори судио Блашкићу, Харадинају, Крајишнику...

Холандски судија Алфонс Ори, који је изрекао пресуду хрватским генералима, председавао је већу и у поступцима против Момчила Крајишника, ратног челника босанских Срба, у процесу против генерала Војске Републике Српске Станислава Галића, против хрватског генерала Тихомира Блашкића, а потписао је и пресуду којом су Рамуш Харадинај и Идриз Баљај првостепено ослобођени оптужби за злочине над Србима на Косову.

Тихомира Блашкића Ори је осудио на 45 година, али му је Жалбено веће изрекло нову казну од девет година. Пресудом Жалбеног већа Блашкић је, као заповедник ХВО у оперативној зони средња Босна 1992–1994, проглашен кривим за незаконита дела почињена на подручју Витеза, а ослобођен је одговорности за злочине у општинама Бусовача и Кисељак.

Један од фактора који је највише утицао на драстично смањење казне је ослобађање Блашкића од одговорности за масакр у Ахмићима. Председавајући Жалбеног већа судија Фаусто Покар је у образложењу пресуде истакао да се она заснива и на новим доказима који нису били доступни суду током суђења Блашкићу, због кашњења у отварању архива Републике Хрватске, тек након смрти председника Фрање Туђмана.

Пре него што су Блашкића практично ослободиле даљег тамновања, судије Апелационог већа проучиле су око осам хиљада страница новог доказног материјала. Из тих доказа, које бивша хрватска власт није желела да преда Трибуналу и одбрани у време првог суђења Блашкићу (одговорност за то се приписује Мирославу Туђману, сину бившег хрватског председника, који је изгледа настојао да спречи хашко криминализовање очеве „босанске политике“), наслућује се како је око Ахмића постојала двојна линија командовања и како је злочине починила „тајна политичка војска“ којом је командовао Гојко Шушак.

Рамуш Харадинај и Идриз Баљај, бивши заповедници ОВК, били су оптужени за учешће у удруженом злочиначком подухвату, с циљем да се успостави и учврсти потпуна контрола ОВК над оперативном зоном Дукађини. У укупно 37 тачака оптужнице приписана им је одговорност за отмице, заточавања, пребијања, мучења и убиства цивила, квалификована као злочини против човечности и кршења закона и обичаја ратовања.

Претресно веће којим је председавао судија Ори, а у чијем су саставу били још и судије Хопфел из Аустрије и Столе из Норвешке, најпре је закључило да у периоду на који се односи оптужница – од 1. марта до 30. септембра 1998. године – отмице, злостављања и убиства цивила нису били таквих размера и такве учесталости да би се могло закључити да је постојао систематски и распрострањени напад на цивилно становништво, што је предуслов да би се неко дело могло квалификовати као злочин против човечности. Оријево веће је утврдило да докази које је понудило тужилаштво нису довољни за закључак о постојању удруженог злочиначког подухвата и наводном заједничком криминалном циљу оптужених.

Апелационо веће прихватило је жалбу Тужилаштва и укинуло ову одлуку, оцењујући да ослобађајућа пресуда Харадинају 2008. године није била правична, јер претресно веће није уложило довољно напора да саслуша два кључна сведока, који су одбили да сведоче зато што су били узнемиривани и застрашивани.

Суђење Рамушу Харадинају за злочине на Косову 1998. биће први процес у историји Хашког трибунала који ће бити делимично поновљен.

Момчилу Крајишнику Орије пресудио 27 година затвора, али је у жалбеном поступку казна умањена на 20 година.

Жалбено веће укинуло је пресуду Момчилу Крајишнику за злочине убиства, истребљења и делимично прогона, а потврдило осуду за депортације, присилно премештање и прогоне. Од четири разматране жалбе Момчила Крајишника, Жалбено веће је прихватило само једну, што је резултирало одбацивањем осуђујућих пресуда за убиства, истребљења и, делимично, прогоне. Све остале жалбе су одбачене.

Другостепено веће је потврдило налаз из првостепене пресуде да је основни циљ удруженог злочиначког подухвата у којем је учествовао Крајишник био да се измени етнички састав на деловима територије БиХ које је одредило вођство босанских Срба, као и да је тај циљ првенствено оствариван депортацијама, присилним премештањем и прогонима несрпског становништва.

Случај Станислава Галића у другостепеном поступку окончан је изрицањем казне доживотног затвора, уместо првобитних 20 година. То је 2006. године била прва доживотна казна у Трибуналу од његовог оснивања. Жалбено веће одбило је свих 19 основа за жалбу, сматрајући да је казна од 20 година затвора превише блага.

----------------------------------------------

Ори и Караџић

Судија Ори првобитно је био одређен да суди и Радовану Караџићу, ратном лидеру босанских Срба, али је у августу 2008. године та одлука промењена. Из Хага је тада саопштено да је једини разлог што је случај Караџић био додељен том већу био тај што је Тужилаштво својевремено наговештавало да планира да споји случај Караџић са случајем Момчила Перишића, који је већ био додељен том већу. Пошто је Тужилаштво саопштило да не планира да споји ова два случаја, председник Трибунала је, у складу с правилником, одлучио да предмет Караџића пребаци другом судији.