Ori sudio Blaškiću, Haradinaju, Krajišniku...

Holandski sudija Alfons Ori, koji je izrekao presudu hrvatskim generalima, predsedavao je veću i u postupcima protiv Momčila Krajišnika, ratnog čelnika bosanskih Srba, u procesu protiv generala Vojske Republike Srpske Stanislava Galića, protiv hrvatskog generala Tihomira Blaškića, a potpisao je i presudu kojom su Ramuš Haradinaj i Idriz Baljaj prvostepeno oslobođeni optužbi za zločine nad Srbima na Kosovu.

Tihomira Blaškića Ori je osudio na 45 godina, ali mu je Žalbeno veće izreklo novu kaznu od devet godina. Presudom Žalbenog veća Blaškić je, kao zapovednik HVO u operativnoj zoni srednja Bosna 1992–1994, proglašen krivim za nezakonita dela počinjena na području Viteza, a oslobođen je odgovornosti za zločine u opštinama Busovača i Kiseljak.

Jedan od faktora koji je najviše uticao na drastično smanjenje kazne je oslobađanje Blaškića od odgovornosti za masakr u Ahmićima. Predsedavajući Žalbenog veća sudija Fausto Pokar je u obrazloženju presude istakao da se ona zasniva i na novim dokazima koji nisu bili dostupni sudu tokom suđenja Blaškiću, zbog kašnjenja u otvaranju arhiva Republike Hrvatske, tek nakon smrti predsednika Franje Tuđmana.

Pre nego što su Blaškića praktično oslobodile daljeg tamnovanja, sudije Apelacionog veća proučile su oko osam hiljada stranica novog dokaznog materijala. Iz tih dokaza, koje bivša hrvatska vlast nije želela da preda Tribunalu i odbrani u vreme prvog suđenja Blaškiću (odgovornost za to se pripisuje Miroslavu Tuđmanu, sinu bivšeg hrvatskog predsednika, koji je izgleda nastojao da spreči haško kriminalizovanje očeve „bosanske politike“), naslućuje se kako je oko Ahmića postojala dvojna linija komandovanja i kako je zločine počinila „tajna politička vojska“ kojom je komandovao Gojko Šušak.

Ramuš Haradinaj i Idriz Baljaj, bivši zapovednici OVK, bili su optuženi za učešće u udruženom zločinačkom poduhvatu, s ciljem da se uspostavi i učvrsti potpuna kontrola OVK nad operativnom zonom Dukađini. U ukupno 37 tačaka optužnice pripisana im je odgovornost za otmice, zatočavanja, prebijanja, mučenja i ubistva civila, kvalifikovana kao zločini protiv čovečnosti i kršenja zakona i običaja ratovanja.

Pretresno veće kojim je predsedavao sudija Ori, a u čijem su sastavu bili još i sudije Hopfel iz Austrije i Stole iz Norveške, najpre je zaključilo da u periodu na koji se odnosi optužnica – od 1. marta do 30. septembra 1998. godine – otmice, zlostavljanja i ubistva civila nisu bili takvih razmera i takve učestalosti da bi se moglo zaključiti da je postojao sistematski i rasprostranjeni napad na civilno stanovništvo, što je preduslov da bi se neko delo moglo kvalifikovati kao zločin protiv čovečnosti. Orijevo veće je utvrdilo da dokazi koje je ponudilo tužilaštvo nisu dovoljni za zaključak o postojanju udruženog zločinačkog poduhvata i navodnom zajedničkom kriminalnom cilju optuženih.

Apelaciono veće prihvatilo je žalbu Tužilaštva i ukinulo ovu odluku, ocenjujući da oslobađajuća presuda Haradinaju 2008. godine nije bila pravična, jer pretresno veće nije uložilo dovoljno napora da sasluša dva ključna svedoka, koji su odbili da svedoče zato što su bili uznemirivani i zastrašivani.

Suđenje Ramušu Haradinaju za zločine na Kosovu 1998. biće prvi proces u istoriji Haškog tribunala koji će biti delimično ponovljen.

Momčilu Krajišniku Orije presudio 27 godina zatvora, ali je u žalbenom postupku kazna umanjena na 20 godina.

Žalbeno veće ukinulo je presudu Momčilu Krajišniku za zločine ubistva, istrebljenja i delimično progona, a potvrdilo osudu za deportacije, prisilno premeštanje i progone. Od četiri razmatrane žalbe Momčila Krajišnika, Žalbeno veće je prihvatilo samo jednu, što je rezultiralo odbacivanjem osuđujućih presuda za ubistva, istrebljenja i, delimično, progone. Sve ostale žalbe su odbačene.

Drugostepeno veće je potvrdilo nalaz iz prvostepene presude da je osnovni cilj udruženog zločinačkog poduhvata u kojem je učestvovao Krajišnik bio da se izmeni etnički sastav na delovima teritorije BiH koje je odredilo vođstvo bosanskih Srba, kao i da je taj cilj prvenstveno ostvarivan deportacijama, prisilnim premeštanjem i progonima nesrpskog stanovništva.

Slučaj Stanislava Galića u drugostepenom postupku okončan je izricanjem kazne doživotnog zatvora, umesto prvobitnih 20 godina. To je 2006. godine bila prva doživotna kazna u Tribunalu od njegovog osnivanja. Žalbeno veće odbilo je svih 19 osnova za žalbu, smatrajući da je kazna od 20 godina zatvora previše blaga.

----------------------------------------------

Ori i Karadžić

Sudija Ori prvobitno je bio određen da sudi i Radovanu Karadžiću, ratnom lideru bosanskih Srba, ali je u avgustu 2008. godine ta odluka promenjena. Iz Haga je tada saopšteno da je jedini razlog što je slučaj Karadžić bio dodeljen tom veću bio taj što je Tužilaštvo svojevremeno nagoveštavalo da planira da spoji slučaj Karadžić sa slučajem Momčila Perišića, koji je već bio dodeljen tom veću. Pošto je Tužilaštvo saopštilo da ne planira da spoji ova dva slučaja, predsednik Tribunala je, u skladu s pravilnikom, odlučio da predmet Karadžića prebaci drugom sudiji.