Позајмили 800, а враћамо 900 милиона

Српска делегација у Вашингтону, предвођена премијером Мирком Цветковићем, није имала другог избора него да у наредном четворогодишњем периоду земљу задужи за додатних 800 милиона долара, сагласни су економисти. Да се то није догодило, Србија би у наредном периоду била нето финансијер Светске банке, односно овој светској развојној институцији враћала би више новца него што би од ње узимала. Јер, у распону од 2011. до 2014. године наша земља мора да врати 900 милиона долара дуга, што значи да ћемо и са 800 милиона долара новог задужења морати да доплатимо још сто да бисмо били на нули.

Пре него што су чланови нашег преговарачког тима кренули пут Вашингтона, квота коју су им званичници Светске банке понудили није прелазила 600 милиона долара. Због тога је, како је „Политика” већ писала, платформа за преговоре нашег тима имала за циљ да квоту подигне на најмање 900 милиона долара. Зашто су разговори са високим званичницима Светске банке били „повуци-потегни”?

Први и основни разлог био је то што наши државни званичници нису могли да се похвале да су искористили средства која су нам већ додељена. Иако звучи невероватно, српски министри имали су проблем да потроше паре које су им већ годинама доступне. Разлог за кашњење је, кажу упућени, непостојање конкретних пројеката и врло често рупе у комуникацији између одређених министарстава. Други проблем је то што је дуг Србије према Светској банци већ на прилично високом нивоу, иако се у претходних десет година Србија више раздуживала, него што се задуживала према овој институцији. Тако смо од 2000. године банци вратили 1,2 милијарде долара, док смо истовремено позајмили 850 милиона долара.

– За мене је ово добра вест – каже Милојко Арсић, саветник премијера Мирка Цветковића и професор на Економском факултету. – Лоше би било да нисмо успели да квоту повећамо са почетних 600 милиона долара – додаје.

А коначан одговор на питање да ли је дуг од Светске банке добар друг биће јасно тек када буде објављена листа конкретних пројеката на које ће овај новац бити потрошен. Премијер Мирко Цветковић истакао је да ће једна половина новца одлазити на крпљење минуса у државној каси, док ће друга половина бити усмерена на неколико конкретних пројеката. Када је о покривању дефицита реч, то значи да у наредне четири године буџет може да се закрпи са по просечних 100 милиона доларa што је мање од десет одсто минуса у буџету.

Листа конкретних пројеката још је непозната, а како сазнајемо, у извршној власти размишљају да новац усмере у неколико области. Први на листи су пројекти подршке малим и средњим предузећима који би се односили на бољи приступ финансирању и започињању бизниса, развој знања, вештина и иновативности.

Други на списку по важности су пројекти безбедности на путевима и побољшања инфраструктуре. За средства Светске банке могли би да конкуришу и пројекти из области реформе образовања, успостављања партнерских односа између научних института и приватног бизниса, али и они усмерени на подршку иновативним предузећима. У плану је и оснивање фонда за финансирање пројеката из области енергетске ефикасности, а на листи приоритета је и заштита од поплава, наводњавање и одводњавање.

Такође, повлачењем овог зајма отворено је још једно питање. По Закону о буџетском систему, у који су унета правила о фискалној одговорности, одређен је максималан ниво до ког наша држава може да се задужује. То значи да, по слову закона, државни дуг не може да буде већи од 45 одсто бруто домаћег производа, односно онога што као привреда стварамо. Међутим, наш државни дуг већ је, према неким проценама, на нивоу од око 40 одсто БДП-а. Ипак, према оцени Милојка Арсића, ово ново задуживање код Светске банке не би требало да нас брине јер је реч о врло повољним зајмовима који годишње не прелазе 0,6 одсто БПД-а.

А. Николић