Pozajmili 800, a vraćamo 900 miliona

Srpska delegacija u Vašingtonu, predvođena premijerom Mirkom Cvetkovićem, nije imala drugog izbora nego da u narednom četvorogodišnjem periodu zemlju zaduži za dodatnih 800 miliona dolara, saglasni su ekonomisti. Da se to nije dogodilo, Srbija bi u narednom periodu bila neto finansijer Svetske banke, odnosno ovoj svetskoj razvojnoj instituciji vraćala bi više novca nego što bi od nje uzimala. Jer, u rasponu od 2011. do 2014. godine naša zemlja mora da vrati 900 miliona dolara duga, što znači da ćemo i sa 800 miliona dolara novog zaduženja morati da doplatimo još sto da bismo bili na nuli.

Pre nego što su članovi našeg pregovaračkog tima krenuli put Vašingtona, kvota koju su im zvaničnici Svetske banke ponudili nije prelazila 600 miliona dolara. Zbog toga je, kako je „Politika” već pisala, platforma za pregovore našeg tima imala za cilj da kvotu podigne na najmanje 900 miliona dolara. Zašto su razgovori sa visokim zvaničnicima Svetske banke bili „povuci-potegni”?

Prvi i osnovni razlog bio je to što naši državni zvaničnici nisu mogli da se pohvale da su iskoristili sredstva koja su nam već dodeljena. Iako zvuči neverovatno, srpski ministri imali su problem da potroše pare koje su im već godinama dostupne. Razlog za kašnjenje je, kažu upućeni, nepostojanje konkretnih projekata i vrlo često rupe u komunikaciji između određenih ministarstava. Drugi problem je to što je dug Srbije prema Svetskoj banci već na prilično visokom nivou, iako se u prethodnih deset godina Srbija više razduživala, nego što se zaduživala prema ovoj instituciji. Tako smo od 2000. godine banci vratili 1,2 milijarde dolara, dok smo istovremeno pozajmili 850 miliona dolara.

– Za mene je ovo dobra vest – kaže Milojko Arsić, savetnik premijera Mirka Cvetkovića i profesor na Ekonomskom fakultetu. – Loše bi bilo da nismo uspeli da kvotu povećamo sa početnih 600 miliona dolara – dodaje.

A konačan odgovor na pitanje da li je dug od Svetske banke dobar drug biće jasno tek kada bude objavljena lista konkretnih projekata na koje će ovaj novac biti potrošen. Premijer Mirko Cvetković istakao je da će jedna polovina novca odlaziti na krpljenje minusa u državnoj kasi, dok će druga polovina biti usmerena na nekoliko konkretnih projekata. Kada je o pokrivanju deficita reč, to znači da u naredne četiri godine budžet može da se zakrpi sa po prosečnih 100 miliona dolara što je manje od deset odsto minusa u budžetu.

Lista konkretnih projekata još je nepoznata, a kako saznajemo, u izvršnoj vlasti razmišljaju da novac usmere u nekoliko oblasti. Prvi na listi su projekti podrške malim i srednjim preduzećima koji bi se odnosili na bolji pristup finansiranju i započinjanju biznisa, razvoj znanja, veština i inovativnosti.

Drugi na spisku po važnosti su projekti bezbednosti na putevima i poboljšanja infrastrukture. Za sredstva Svetske banke mogli bi da konkurišu i projekti iz oblasti reforme obrazovanja, uspostavljanja partnerskih odnosa između naučnih instituta i privatnog biznisa, ali i oni usmereni na podršku inovativnim preduzećima. U planu je i osnivanje fonda za finansiranje projekata iz oblasti energetske efikasnosti, a na listi prioriteta je i zaštita od poplava, navodnjavanje i odvodnjavanje.

Takođe, povlačenjem ovog zajma otvoreno je još jedno pitanje. Po Zakonu o budžetskom sistemu, u koji su uneta pravila o fiskalnoj odgovornosti, određen je maksimalan nivo do kog naša država može da se zadužuje. To znači da, po slovu zakona, državni dug ne može da bude veći od 45 odsto bruto domaćeg proizvoda, odnosno onoga što kao privreda stvaramo. Međutim, naš državni dug već je, prema nekim procenama, na nivou od oko 40 odsto BDP-a. Ipak, prema oceni Milojka Arsića, ovo novo zaduživanje kod Svetske banke ne bi trebalo da nas brine jer je reč o vrlo povoljnim zajmovima koji godišnje ne prelaze 0,6 odsto BPD-a.

A. Nikolić