Ко ће се први уморити у Либији

Колико још дуго може да траје рат у Либији? Колико још дуго НАТО може да бомбардује снаге владе у Триполију, а колико дуго Гадафи још може да се одупире? Либијска слагалица има много непознаница, при чему се побуњеници заправо ништа не питају. Они су пука пешадија која иде горе-доле дуж пута Брега–Аџдабија у зависности од акција авијације НАТО-а.

Главну реч има наравно Вашингтон, иако САД наизглед стоје по страни. Но, из политичких извора на Блиском истоку има информација да Вашингтон убрзано тражи модел транзиције власти у Триполију, и да је тим поводом у понедељак у Триполи стигао један функционер америчке администрације. Наиме, војна ситуација на терену не обећава брзи тријумф НАТО-а над снагама Гадафија. Авијација Велике Британије, Француске, Канаде, Белгије, Холандије, Данске, Шпаније и Катара, односно борбени састави ваздухопловстава који учествују у бомбардовању Либије, већ су на граници крајње напрегнутости и борбене технике и пилота. Остале земље НАТО-а за сада не показују превелики ентузијазам да учествују у тим акцијама.

С друге стране, авијација НАТО-а скоро да је потрошила све залихе „паметних” бомби и ракета, па сада мора да пређу на „глупе” бомбе и пројектиле, односно обичне гравитационе бомбе које су доста непрецизне и које у условима градске борбе изазивају велике „колатералне” штете.

Ако САД са својом борбеном авијацијом не прискочи у помоћ Британцима и Французима, НАТО ће убрзо изгубити темпо дневне борбене активности, и то би за побуњенике могло да буде кобно. Поготово зато што се либијска армија адаптирала на ваздушне ударе, измешала са побуњеницима и наступа такође на пикапима. У таквим околностима, пилоти НАТО-а морају да лете на висинама испод 5.000 метара, када могу да буду циљ лаких преносних ПВО ракетних система, а то западна алијанса жели да избегне.

Како су и Лондон и Вашингтон већ негирали могућност копнене инвазије на Либију, авијација НАТО-а остаје једино средство војног притиска на Гадафија да се повуче са власти. Ту су наравно и пропагандно-психолошке методе специјалног рата, као када новинар у близини Тобрука показује олупину тенка из којег су наводно Гадафијеви војници пуцали на Тобрук. Када се боље погледа тај снимак онда се види да је реч о немачком тенку „марк” из Другог светског рата, олупини тенка у близини некадашњег штаба фелдмаршала Ервина Ромела. Скренуо сам пажњу колеги о чему се ради и – није било коментара.

Не знам какве су то касетне бомбе употребљене у борбама у Мисурати и ко их је користио. На основу једне новинарске фотографије не могу се правити дефинитивни закључци, јер касетна муниција ипак није тенк. Како либијска авијација не лети да би бацала касетне пројектиле, а ракете типа „град”, које тамо са вишецевних бацача БМ-21 користе владине снаге, немају касетну бојеву главу, јер им је калибар од 122 милиметра премали за тако нешто, то остаје нејасно о чијим је касетним пројектилима реч. Иначе, „град” пројектили никада и нису имали касетну бојеву главу.

Дакле, могу ли пилоти НАТО-а остати у ваздуху толико дуго колико Гадафијеви војници могу да буду у песку? Без Американаца НАТО војно не може да реши рат у Либији. Дипломатско решење, Саиф ал Ислам Гадафи уместо тате на неким будућим изборима? Можда, али времена за тако нешто све је мање.

Мирослав Лазански