Нил – извор живота, узрок смрти

Од нашег сталног дописника
КАИРО, новембра – Чувена изрека грчког филозофа Херодота, "Египат је дар Нила" данас можда већ подлеже сумњи. Јер како египатски стручњаци за заштиту околине и лекари тврде, Нил је у међувремену постао – убица. Река без које не би било Египта, колевке древне цивилизације и најнасељеније арапске земље са више од 73 милиона становника, толико је загађена да се претпоставља да је она директни кривац за смрт више од 100.000 Египћана годишње. Људи умиру од последица контакта са различитим отровима који се свакодневно у Нил изливају.

 "Многобројни су загађивачи Нила: од течних пољопривредних и индустријских отпада, до вештачких ђубрива, пестицида и инсектицида и тешких метала", каже професор Есам Хенави из Националног истраживачког центра.

Он наводи да су уз Нил, од крајњег југа, на граници са Суданом, па све до делте у зони Медитерана, начичкане фабрике које производе шећер, алуминијум, ђубрива, цемент, и разне хемијске производе. Највећи број ових постројења не користи никакве филтере, па смеће и отпадне воде иду директно у реку.

Страшни подаци

Подаци које за опозициони дневник "Ал Вафд" износи професор Хенави – застрашујући су. Милиони кубних метара индустријских и пољопривредних загађивача изливају се право у реку која се, уз Амазон, сматра за најдужу на свету. Они, поред осталог, изазивају тешка обољења јетре и дигестивног тракта. Индустријска постројења су одговорна за шестину целокупног отпада који завршава у Нилу, а још је чудније што је 1.200 фабрика, од укупно 4.000 индустријских загађивача, у власништву државе.

Само 12 одсто производних погона правилно пречишћава отпадне воде, које затим одлазе у Нил. Других 14 процената делимично се придржава правила, при чему је овде реч о тешким загађивачима као што су уља, киселине, олово и још неки тешки метали. Најтужније је то што 74 одсто свих фабрика отпад директно изручује у реку, тај једини извор и снабдевач пијаће воде за десетине милиона Египћана. "Нико од одговорних у овим предузећима не размишља о људима које ће убити, о плодном земљишту, воћу и поврћу, које ће отровати", истиче професор Хенави. 

Да ствар буде још гора, канализационе воде из скоро сваког египатском места, градића и града, непрерађене доспевају у Нил. Само 20 градова има фабрике за пречишћавање канализационих отпада. Уз то, по лепом, некада плавом Нилу, крстари више од 3.000 луксузних бродова. Ови пловећи хотели, који превозе туристе од једног до другог древног фараонског храма, који красе обале Нила, све смеће, преко палубе, без гриже савести, свакодневно сруче у реку.

Преслана земља

Поред тога, кроз дренажне системе индустријски отпад и фертилајзери продиру у околна језера, па је и риба која се тамо пеца, постала ризик по здравље.

"Најмање 90.000 Египћана умире сваке године пијући загађену, или боље речено, отровну воду. Велики број смртних случајева се уопште не региструје, тако да би та цифра могла да буде два или три пута већа, а око пола милиона Египћана оболи од последица тровања", истиче доктор Махмуд Амр из Националног института за отрове, који је при Каирском универзитету. Доктор Амр додаје да су последице, не само по људско здравље, већ и по животну околину, несагледиве. Преко два и по милиона хектара плодне земље сада има превелики салинитет и није више за обраду, а улов рибе је опао за невероватних 90 процената.

Да би се потпуно схватило значење Херодотове изреке са почетка текста, треба напоменути да 95 одсто Египћана живи уз Нил. Скоро сви египатски градови – са изузетком Александрије и неколико места на Медитерану – леже на обалама Нила. А и градови на Средоземном и Црвеном мору пију његову воду.

Остатак земље углавном чине непрегледна пустињска пространства.