Јефтина струја, јефтин и ЕПС

У каквој су вези цена струје, приватизација Електропривреде Србије и заштита животне средине?  "У директној" – рећи ће за "Политику" др Владимир Ђорђевић, генерални директор Електропривреде Србије. С ценом киловат-часа расте и вредност ЕПС-а. Један цент вреднији киловат-час – милијарду евра вреднији ЕПС.
Међутим, садашња цена киловат-часа, у просеку око 3,8 евроценти, најнижа је у Европи. Са њом као таквом нема ни развоја. Нема послова за десетине хиљада људи у српским фирмама. Нема заштите животне средине, као ни већих количина домаће струје. Нема стратешких партнера. Уопште узев, нема ни – тржишта електричне енергије.

– Садашња цена електричне енергије подмирује само текуће пословање ЕПС-а. Србију са њом (садашњом ценом) чека све већи увоз струје. Србија треба да има своју струју, из својих електрана. Зато кажемо да хоћемо да радимо и градимо те нове електране. Реална цена доноси и рационалност у трошењу. Без новца не можемо да заштитимо ваздух, воду и земљу. Оправдан је страх да ћемо због непоштовања прописа гасити "прљаве" електране. Зато се спремамо да у те пројекте до 2015. године уложимо 1,2 милијарде евра. Али... са овом ценом нема заштите животне средине – наводи наш саговорник.

Јевтина струја доноси јевтин ЕПС. Она доводи купце ЕПС-а, а не стратешке партнере за развојне пројекте. А инвестиције у ЕПС-у до 2010. године "тешке" су три милијарде евра. За то су нам, каже Ђорђевић, потребни странци. Међутим, нико од њих неће уложити ни један једини евро у енергетику ако му се не омогући профит. Да је ЕПС профитабилан, као што није, и он би сада, као што то чине друге велике електропривреде, куповао дистрибуције и електране у околним земљама.

– Чак 16 компанија је показало интересовање да у Србији са ЕПС-ом гради нову термоелектрану снаге 700 мегавата. И ту смо јасни – све кроз тендер, јавно, да Србија и ЕПС добију најбољу понуду. А са новом електраном имаћемо дугорочни уговор о продаји електричне енергије ЕПС-у и то по дефинисаној произвођачкој цени. Та цена, како показују рачунице, неће моћи да буде нижа од пет евроценти. И како онда да од те електране купујемо струју по пет центи а продајемо је по нижој цени – пита Ђорђевић.

– Расписали смо још два тендера – за консултанта за реструктурисање ЕПС-а и за тражење партнера за модернизацију Панонских електрана. Тражимо партнера који ће у Панонске електране "унети" нову технологију и обезбедити енергенте по повољној цени – објашњава наш саговорник.

Стратешки партнери би требало да буду изабрани током наредне године. Са градњом, односно модернизацијом ових електрана, електроенергетски систем Србије добиће нових 1.000 мегавата. Око 15 одсто производње електричне енергије у Републици биће у мешовитом власништву.

– Нисмо против уласка приватног капитала у српски електроенергетски сектор, не желимо да чувамо монопол. Јесмо против продаје ЕПС-а, "комад по комад", како су то својевремено учиниле неке земље у транзицији, па сада купују оно што су продавале. Нама ти експерименти не требају. Нећемо продају дистрибуција и распродају тржишта онима које не интересују ни развој, ни наш ваздух, вода и земља. Нећемо да нас купе они који желе само пласман робе купљене и произведене у околним јевтиним електранама. Интерес Србије је јасан – улазак приватног капитала у развојне пројекте ЕПС-а, а потом трансформација ЕПС-а у акционарско друштво. Држава треба да процени када ће бити прави тренутак за продају одређеног процента акција и колики ће то бити проценат – каже Ђорђевић.

У најјачим европским земљама – држава је и даље већински власник електропривреда. На пример, Чешка је већински власник ЧЕЗ-а, високопрофитабилне фирме која је у овом региону веома активна у свим приватизацијама. Зашто онда и Србија не би помогла својој фирми да ствара профит, да део профита враћа држави за, на пример, социјалне потребе. Јер, ЕПС је замајац српске привреде. Вредност послова са  "Колубара Металом", фабрикама "Гоша", "Минел", "Термоелектро", "Север", МИН... као и са научним институтима достиже и 150 милиона евра годишње.

-----------------------------------------------------------

Цена струје у окружењу

Просечна цена киловат-часа у Македонији била је лане четири евроцента, у Бугарској 4,8, Црној Гори 4,9 а у Албанији 5,7 евроценти. У БиХ је коштао 6,5, Пољској 6,8, Хрватској 6,9 и Румунији седам евроценти. Још скупљи киловат-час плаћали су потрошачи у Турској – 7,7, Словачкој – 9,1 и Мађарској – 9,2 евроцента.

– Нисмо ми неколико пута сиромашнији од Албанаца, Румуна, грађана БиХ... па да наш киловат-час, под изговором заштите стандарда и борбе против инфлације, буде неколико пута јевтинији. Таква прича уништава ЕПС – каже Ђорђевић.