За прса испред других

Опседнутост физичким изгледом у 21. веку полако је почела да поприма пандемијске размере. За који сантиметар више у обиму груди, жене су спремне на ризик хируршког ножа, износећи из операционе сале бујне „шестице”, уместо својих скромних „двојки” и „тројки”. У почетку је то била само привилегија Памеле Андерсон и њој сличних звездица холивудског џет- сета. Али, према неким истраживањима, за последњих пет деценија близу два милиона жена у свету постало је жртва силиконске грознице! Податак довољно алармантан да се запитамо зашто оне олако пристају на такве трансформације и коме је заправо привлачно то вештачко, пластично савршенство силиконске протезе.

За разлику од старих Грка, који су се трудили да направе равнотежу између духа и тела, императив модерног доба је у атрактивној спољашности, који поставља пропорције Вилендорфске Венере, као идеал у подешавању „кинг саjз” величине груди, и то под условом да стоје као троугласти тетрапак од јогурта. Из угла психолога, потреба жена да имају бујне груди наизглед је жеља да се допадну мушкарцима, иза које се у дну душе крију несигурне, поводљиве особе које имају проблем са идентитетом и које, као такве, постају циљна група „пластичара.

– Генерално гледано, особе које имају потребу да оду„под нож” (осим, наравно, ако се ради о здравственим разлозима) како би поправилесвој физички изглед тако што ће повећатионо што им је природа подарила,имају измењену, боље речено недовољно изграђену телесну шему. То су, у исто време, особе које робују трендовима. Проблем је у томе што се идеал лепоте кроз време мења, а са тиме и њихова пожељна слика о себи, па онда оношто су у једном тренутку повећавале, послеимају принуду да смањују. Међутим, не постоји додатак или побољшање споља које ће по аутоматизму довести и до промене изнутра, а самим тим и осећања комплетности и савршенства – коме сви људи теже. Можда ће особа која на овај начин ради на себи бити некоме пожељнија и можда, површно гледано, деловати сигурније, али ће и она,и многи око ње,врло добро знати да то није оно право.Подразумева се, овде се пре свега мисли на оне који себе коригују у погледу физичког изгледа ради помодарства.Када људи то раде да бинадоместили неки природни или стечени недостатак (на примерпосле хируршке интервенције), силикони могу да значе и спас – објашњава Радмила Вулић-Бојовић, клинички психолог у Градском центру за социјални рад у Руској улици у Београду.

Крпљење комплекса

И наш познати стилиста, Ашок Мурти, дели њено мишљење.

– Ако пођемо од тога да је пластична хирургија првобитно замишљена да помогне људима након тешке повреде, или у случају да некога мучи урођени проблем попут клемпавих ушију, што заиста може да наруши самопоуздање и наружи изглед, или жени са вишком коже после порођаја, за мене је потпуно у реду да та особа изврши естетску корекцију. Да нема пластичне хирургије и имплантата многим женама којима је због канцера одстрањена дојка, квалитет живота би био драстично умањен, о достојанству и самопоштовању да не говоримо. У тим случајевима пластична и реконструктивна хирургија спадају у она чуда савремене медицине којима се бесконачно дивим – признаје стилиста.

– Међутим, ако говоримо о пластичној хирургији која за сврху има билдовање естетике, при чему сви почињу да личе једни на друге као да су купљени у самоуслузи, онда морам да признам да ова турбо, брза и јефтина естетика хипертрофираних секундарних сексуалних атрибута није нешто што могу да разумем. Напротив... То говори о скоројевићком друштву где је све нагажено и примитивно, како у цивилизацијском смислу тако и у естетици. За то време нико и не покушава да се бави индивидуом, њеном индивидуалном и јединственом појавом и развијањем идеје да смо сви некако лепи на своје различите начине.... Али, надам се да, како друштво буде еволуирало,тако ћеи овај сегмент статусних симбола (а пластична хирургија у овом смислу то свакако јесте) полако прелазити у неку другу форму – каже Ашок Мурти. 

Чињеница је да физичке манеподједнако представљају „ноћну мору” за оба пола. Али, жене то, ипак, теже подносе, поготово им тешко пада ако су „равне ко даска”. Истраживања показују да се не осећају довољно женствено и пожељно. Естетски хирурзи су од тога направили велики бизнис, бранећи се тврдњама да се скалпелом прилично ефикасно могу „закрпити” комплекси и повратити изгубљено самопоуздање. Мада међу њима постоје они који ће уградити и рогове ако неко инсистира и плати, исто као што ће кројачица по жељи муштерије да преправи хаљину, поједини инсистирају на природним пропорцијама жене, које су дате још од Микеланђела, и неће пристати на нереалне захтеве својих пацијенткиња. Нажалост, мало је њих који ће говорити и о негативним странама, рецимо колико је теже открити рак дојки које су препуне силикона или да је дојење отежано јер силиконски јастучићи притискају канале млечних жлезда, па су многе жене приморане да користе замену за природно млеко...

Гравитација је неумитна

Силикони, према мишљењу неких стручњака, могу бити неугодни и фрустрирајући, тако да особи може бити лоше у сопственом телу. Силиконска протеза увек остаје страно тело, фалсификат и оптичка стимулација.То је храна само за једно чуло – за мушке очи, док су сва остала чула искључена. Ма колико мушкарци немогу да одвоје очи од великих груди и бујног деколтеа и фантазирају гледајући порно-филмове, а многи ће причатии похвалне ствари о силиконски увећаним грудима, заиста ће мало ко од њих читав живот пожелетида проведе са девојком таквог изгледа. Силиконска жена је само хируршки извајана слика, а њена трагикомичност је у томе што нема силикона који се не примећује. Силиконске груди на женама од крви и меса делују неприродно и отужно, а пуњена уста као кеса са ледом који је почео да се топи. Ко је тај који ће у додиру са тим страним телом истински да ужива?

Има жена које су се покајале и вратиле на природну величину и изглед. Међу познатима, тај пример је дала Викторија Бекам која након три интервенције поново носи стари број брусхалтера.

Гравитација је неумитна, кат тад, неком виси горе, неком виси доле, ма колико се то некима не допадало. Свако је, ипак, господар свога тела. Узалуд им савети и упозорења, а неће их спречити ни светска економска криза. Неке упорно желе да имају све веће и веће груди, па куд пукло, да пукло.

 -----------------------------------------------------------------

Приватне клинике скупље

Просечне цене уградње силиконских протеза у овом тренутку у Србији крећу се од 2.500 до 3.500 евра. Упоређујући их са ценама у региону, цене истих операција у Хрватској и Словенији су нешто више, док су у Македонији и Црној Гори ниже. Удржавним установама, цена је нижа за око 40 одсто у односу на приватне клинике

----------------------------------------------------------------- 

Из крајности, у крајност

Мода као мода, са друге стране, има критеријуме који су контраиндиковани хиперболичним грудима, уснама... Наиме, у том свету влада друга крајност (са мањим варијацијама) која као естетски идеал узима потпуно андрогену фигуру на ивици анорексије. С времена на време заврти се прича о „повратку природних женских облина” (у моду), али то су само немушти искораци из једне крајности. Данашњи модел који има предуслов да се бави озбиљније тим послом не сме себи да допусти луксуз да му обим кукова буде већи од 89 сантиметара, идеално је који сантиметар мање... – истиче стилиста Ашок Мурти.