Из Текије директно у Казан

На крстарење најлепшим делом Дунава и Ђердапске клисуре поново ће моћи да се иде из Текије, некад познате туристичке варошице 22 километра узводно од Кладова. Са старог пристаништа, овог пролећа ће се бродом „Ђердап” знатно брже него од Кладова стизати до Трајанове табле и за највише три сата лаганог крстарења моћи да се обиђе Мали и Велики казан, најављује за „Путовања” организатор путовања Жељко Балботиновић, директор „Ђердаптуриста”.

Крстарење из Текије још је један покушај да се бар делимично после више од 30 година врате туристички бродови на трасу некад популарног хидроглисера Београд-Текија, поново крстари кроз Србију и Дунав поново буде туристичка река.

Обнова пристана у Текији, многима враћа успомене на лепше дане. Било је то некад седиште лоцева који су помагали бродовима да прођу кроз ђердапски теснац. Лимене кугле, тадашњи семафори постављени да се два брода из супротног правца не би нашла истовремено у теснацу, нису биле довољне. Да би се ушло у дунавске „казане”, морало је да се прође место Пена, које се тако зове јер је од притиска огромна вода пенила. Лоцеви су дунавски пилоти који су знали сваку стену и помагали капетанима да се брод не разбије и да прођу. Од лоцевања је живело 60 одсто становника Текије, прича познавалац овог дела обале, водич Вељко Комленић.

Градњом бране, као и многа места потопљена је стара Текија, а недалеко је направљено истоветно и истоимено село које су ускоро препунили туристи. Лоцеве су заменили бућкари: туристичка атракција за заљубљенике из иностранства је било мамљење рибе ехо саундером, значи на звук. Рибу су, потом, враћали у воду. Чак су се мештани досетили и увели часове бућкања! Како нам причају аласи, и данас се у августу у овом делу Дунава одржава Бућкијада, манифестација на којој је главна атракција иритирање звуком сома капиталца који се са дна Дунава и језера Ђердап 1 креће до мамца…

Брод из Текије поново брзо стиже до Гвоздене капије у којој је и данас Дунав најдубљи (93 метра) и најужи (154) у свом току. И данас је акробација ући у Казан, део клисуре који је добио име од турске речи која асоцира на воду која ври. Тај најужи део клисуре подељен је на Велики и Мали казан, пун је вртлога дубоких и до 70 метара. Пловидба кроз највећи дунавски теснац драматично је узбудљива и због литица Мироча, које се као огромна сечива надносе над бродом. Посматрачима са одморишта на околним путевима личи на љуску ораха.

Ђердап је и сведочанство о Трајановом путу и походу на Дакију, на данашњој румунској обали. У том походу, највећи римски император по томе што је у његово време царство било највеће, Трајан је изградио римски пут на десној обали Дунава, преграђујући ивице брда на обали гредама. Направио је у рекордном времену и мост, између 103. и 105. године, како би стигао дакијског владара Децибела, јединог који је до тад поразом осрамотио његову моћну војску, а који је себи пресудио да Трајану на би пао шака. Мост је касније у повлачењу срушио Хадријан, док се у Клисури данас гледају Трајанова табла, која означава крај римског пута и скулптура Децибела исклесана у самом брду, као симбол храброг отпора коју је подигао румунски гастарбајтер и тајкун Констатин Драган.

На обали недалеко се бели и румунски манастир Мраконија, који потиче из 16. века, као и ушће реке Черне Ова вожња коштаће групе 30.000 за сат односно 90.000 за трочасовну вожњу (240 до 750 динара по особи). Постоји, истина, могућност да се од Текије иде бродом и до Кладова али ће такве туре, са чекањем на преводници на Ђердапу два сата, бити знатно скупље и организоваће се углавном за фирме и спонзоре ревија, фестивала и других дружења. На једној таквој, промотивној тури од Текије, пословни партнери и новинари на преводници нису ни приметили чекање, за шта је заслужан је сплет влашке музике и такмичење за избор најбољег неготинског вина, што је део уобичајене атмосфере на ђердапском броду.

Како кажу домаћини, могао је Дунав да буде тако атрактиван пролазећи и кроз неке друге пределе, али није…