Безбедан Панчевачки мост

Панчевачки мост је безбедан и испуњава све прописане стандарде оптерећења који су сада строжи него приликом његове изградње, уверавају у Скупштини града.

Највеће главобоље возачима задају рупе у коловозу на неколико места на мосту, што успорава саобраћај, па су возачи присиљени да возе спорије како не би оштетили аутомобиле. Због тога се посебно у послеподневном шпицу ствара велика гужва.

Драган Ђилас, градоначелник, каже да док трају обимни радови на „Газели” и док се на Ади Циганлији гради мост не може у исто време да се ради реконструкција Панчевачког моста. Тек када се заврше радови на другим мостовима почеће радови на „Панчевцу”.

„Пре две године на Панчевачком мосту је, средствима града, урађено све што је тада било неопходно. Мост је потпуно у функцији и не постоји ништа што би угрозило његову безбедност”, каже Ђилас.

Град интензивно ради на изградњи саобраћајне петље у Булевару деспота Стефанакоја ће омогућити силазак возила на мост на безбеднији и ефикаснији начин. Тиме ће бити избегнута најкритичнија саобраћајна тачка, а то је укрштање возила која иду ка мосту и оних која долазе из правца Карабурме.

Ненад Бајић, задужен за односе с јавношћу Дирекције за градско грађевинско земљиште и изградњу Београда, тврди да је мост сигуран.

„Било је неопходно заменити и ојачати конструкцију моста већим количинама материјала. То је урађено, јер су испитивања корозије на продужним и хоризонталним носачима, као и на местима њиховог ојачања, дала праву слику стања мостовске конструкције у односу на раније урађен пројекат. Извршена је комплетна санација на 60 поља, а главни носачи су испескарени и офарбани целом дужином. Санација главних носача била је захтевна, с обзиром да су они кутијастог облика и изузетно малог пречника, тако да је улазак био веома отежан”, каже Бајић.

Паралелно са уклањањем корозије и дотрајалих елемената, у току прве фазе санације урађена је и трафо станица. Њена изградња је била планирана у другој фази. Када обнова Панчевачког моста буде завршена она ће остати у функцији напајања моста електричном енергијом.

„Друга фаза подразумева реконструкцију саобраћајница на мосту, железничког колосека и приступних путева. Дирекција за градско грађевинско земљиште је припремила неопходну техничку документацију за ову фазу санације, а почетак радова зависи од обезбеђивања финансијских средстава”, истиче Бајић.

Прву фазу радова у износу од 535 милиона динара финансирао је град Београд из средстава накнаде за уређивање грађевинског земљишта. За другу и последњу фазу средства од око две милијарде динара треба да се обезбеде из републичког буџета и буџета Војводине.

Д. Спаловић

-----------------------------------------------------------

Мост од ратних репарација

Изградњу првобитног моста започеле су 1933. године две немачке фирме, из Берлина и Дортмунда, као део ратних репарација које је Немачка плаћала Србији после Првог светског рата. Отворио га је принц намесник Павле Карађорђевић 27. октобра 1935. године и назван је по, тада малолетном, краљу Југославије – Петру Другом (Мост Краља Петра II).

Последња велика санација моста била је 1965. године. Не рачунајући брану на Ђердапу, Панчевачки мост је једини мост на Дунаву у Србији који није срушила НАТО авијација током бомбардовања 1999. године. Укупна дужина моста је 1.526 метара, од тога је 1.134 метра конструкција над Дунавом, док је висина стубова 18 метара.