Родитељско саможртвовање

Када витез из приче улази у борбу са змајем да би спасао лепу принцезу, он постаје херој. Мотив да неко, у жељи да спасе другог човека, свесно и без присиле улази у веома ризичну ситуацију има бројне варијације у свим митовима о херојима.

Како нема гаранција да ће херој победити – може се испоставити да је змај јачи од њега – идеја херојства је неодвојива од идеје саможртвовања. Ако је витез ушао у борбу са змајем да би спасао вољену особу, он даје предност љубави према другом над љубављу према себи. Љубав постаје разлог за саможртвовање.

У савременом западном свету све је мање хероја. Све је више људи који избегавају било који ризик, па чак и онда када је повезан са помагањем вољеној особи. Такође је све више оних који такав избор одобравају.

Једино место где још увек постоје хероји јесте однос родитеља према својој деци. Родитељи су углавном сагласни да су деца важнија од њих и спремни су да се и одричу и жртвују за добробит своје деце. Када у томе претерују, родитељи негативно утичу на своје дете. Овај негативан утицај је одложен, тако да се појави тек касније када дете одрасте.

Родитељи треба да знају да је један од начина на које дете изграђује своју будућу личност то што у родитељима налази узоре. Када оно гледа у своје родитеље које воли и поштује, осећа жељу да једног дана, када одрасте, буде исто такво као што су они. Али, ако је нешто што чини родитељ детету одбојно и неприхватљиво, овај процес је поремећен или блокиран. Последица је да дете не жели да личи на своје родитеље. Овај процес идентификације је веома важан када је реч о родитељу који је истог пола као и дете, јер дете у њему види узор и модел сопствене полне улоге.

На пример, ако девојчица има пожртвовану мајку која јој се до те мере посвећује да занемарује себе и своје друге улоге, девојчица у њој неће видети позитиван узор и вероватно касније неће желети да личи на њу. Када одрасте, она може сматрати да је бити мајка нешто што је превише захтевно, што тражи превелике жртве, тако да може одлучити да никада не постане мајка. Исто тако, дете које види своје родитеље који само раде и никада се не одмарају и не забављају одлучује да никада неће бити као они. Бежећи од тог модела одраслости, млада особа одбија да одрасте и преузме одговорност.

И зато родитељи треба деци да покажу да воле друге и да воле саме себе. У љубави је одрицање нужно, а жртвовање је непотребно. Није добро да дете не жели да личи на своје родитеље, јер тада може кренути животном странпутицом.