Милион марака на сат за гломазну администрацију

Од нашег дописника

Сарајево – За плате посланика и делегата у парламенту БиХ, који тај статус већ шест месеци имају практично „само на папиру”, јер власт на нивоу БиХ није још увек успостављена, месечно из буџета издваја се око 260.000 конвертибилних марака. Основна (не)зарађена плата парламентараца знатно превазилази износ од 4.000 конвертибилних марака, с тим да имају право и на топли оброк од 170 марака.

Привилегију да добро зарађују, а да ништа не раде, јер од краја прошлог лета практично није заседао ниједан дом Парламентарне скупштине БиХ, има укупно педесетак људи.

Међу привилегованим је 31 посланик из новог сазива Представничког дома који су у професионалном радном односу, затим 17 посланика из старог сазива који по закону остварују право на плату наредних 12 месеци уколико се у међувремену не запосле, те 14 делегата старог, али још увек актуелног Дома народа, јер нови није конституисан.

Привремени председавајући Представничког дома парламента БиХ Аднан Башић недавно је коментарисао овај непримерени начин трошења буџетских средстава, рекавши да „у овој држави, за коју многи тврде да је ненормална, једино се нормално исплаћују плате”.

Лазар Продановић, посланик СНСД-а, напомиње да за „случај” вишемесечне исплате незарађених плата, без обзира на то што тиме није нарушен ни закон ни одлуке Административне комисије, одговорност не сноси Република Српска, него Федерација БиХ, односно Социјалдемократска партија БиХ (СДП).

Он подсећа да је РС „на време” испунила све обавезе што се тиче конституисања власти, али процес није приведен крају зато што „СДП одуговлачи и не жели да створи амбијент да се на бази договора и компромиса на свим нивоима конституише власт”. Последица тога, упозорава Продановић, „јесте и незадовољство грађана” због посланичких плата, јер они сматрају да нису зарађене.

Срђан Благовчанин, извршни директор Транспаренси интернешенела, мишљења је да је незадовољство грађана сасвим оправдано, јер „имамо ситуацију каква не постоји нигде у свету, људи добијају плату, а не долазе на посао”.

У БиХ, наглашава он, иначе имамо ситуацију у којој „није нико ни за шта одговоран”, а ситуација постаје све сложенија, јер земља улази у „једну велику неизвесност” када је у питању економско-социјално стање, што може довести до „социјалних немира”.

Благовчанин скреће пажњу и на чињеницу да БиХ од рата до данас има „огромну јавну потрошњу” и да се, упркос свим препорукама међународне заједнице, њен административни апарат не смањује.

„Напротив, повећава се и број запослених и број институција”, каже он, без обзира на то што „генерално незапосленост расте”.

Тренутно у БиХ функционише око 70 институција у којима је запослено око 22.000 људи. Према званичним евиденцијама, у овом тренутку незапослено је више од пола милиона радно способних грађана БиХ.

Државни апарат, потврдиле су анализе невладиног сектора, у свакој секунди троши 267 марака, или једну минималну пензију, а за сат око фамозних милион марака.

„Право је чудо да БиХ још увек није доживела финансијски слом”, оцењују у Центру цивилних иницијатива.

Душанка Станишић