Milion maraka na sat za glomaznu administraciju

Od našeg dopisnika

Sarajevo – Za plate poslanika i delegata u parlamentu BiH, koji taj status već šest meseci imaju praktično „samo na papiru”, jer vlast na nivou BiH nije još uvek uspostavljena, mesečno iz budžeta izdvaja se oko 260.000 konvertibilnih maraka. Osnovna (ne)zarađena plata parlamentaraca znatno prevazilazi iznos od 4.000 konvertibilnih maraka, s tim da imaju pravo i na topli obrok od 170 maraka.

Privilegiju da dobro zarađuju, a da ništa ne rade, jer od kraja prošlog leta praktično nije zasedao nijedan dom Parlamentarne skupštine BiH, ima ukupno pedesetak ljudi.

Među privilegovanim je 31 poslanik iz novog saziva Predstavničkog doma koji su u profesionalnom radnom odnosu, zatim 17 poslanika iz starog saziva koji po zakonu ostvaruju pravo na platu narednih 12 meseci ukoliko se u međuvremenu ne zaposle, te 14 delegata starog, ali još uvek aktuelnog Doma naroda, jer novi nije konstituisan.

Privremeni predsedavajući Predstavničkog doma parlamenta BiH Adnan Bašić nedavno je komentarisao ovaj neprimereni način trošenja budžetskih sredstava, rekavši da „u ovoj državi, za koju mnogi tvrde da je nenormalna, jedino se normalno isplaćuju plate”.

Lazar Prodanović, poslanik SNSD-a, napominje da za „slučaj” višemesečne isplate nezarađenih plata, bez obzira na to što time nije narušen ni zakon ni odluke Administrativne komisije, odgovornost ne snosi Republika Srpska, nego Federacija BiH, odnosno Socijaldemokratska partija BiH (SDP).

On podseća da je RS „na vreme” ispunila sve obaveze što se tiče konstituisanja vlasti, ali proces nije priveden kraju zato što „SDP odugovlači i ne želi da stvori ambijent da se na bazi dogovora i kompromisa na svim nivoima konstituiše vlast”. Posledica toga, upozorava Prodanović, „jeste i nezadovoljstvo građana” zbog poslaničkih plata, jer oni smatraju da nisu zarađene.

Srđan Blagovčanin, izvršni direktor Transparensi internešenela, mišljenja je da je nezadovoljstvo građana sasvim opravdano, jer „imamo situaciju kakva ne postoji nigde u svetu, ljudi dobijaju platu, a ne dolaze na posao”.

U BiH, naglašava on, inače imamo situaciju u kojoj „nije niko ni za šta odgovoran”, a situacija postaje sve složenija, jer zemlja ulazi u „jednu veliku neizvesnost” kada je u pitanju ekonomsko-socijalno stanje, što može dovesti do „socijalnih nemira”.

Blagovčanin skreće pažnju i na činjenicu da BiH od rata do danas ima „ogromnu javnu potrošnju” i da se, uprkos svim preporukama međunarodne zajednice, njen administrativni aparat ne smanjuje.

„Naprotiv, povećava se i broj zaposlenih i broj institucija”, kaže on, bez obzira na to što „generalno nezaposlenost raste”.

Trenutno u BiH funkcioniše oko 70 institucija u kojima je zaposleno oko 22.000 ljudi. Prema zvaničnim evidencijama, u ovom trenutku nezaposleno je više od pola miliona radno sposobnih građana BiH.

Državni aparat, potvrdile su analize nevladinog sektora, u svakoj sekundi troši 267 maraka, ili jednu minimalnu penziju, a za sat oko famoznih milion maraka.

„Pravo je čudo da BiH još uvek nije doživela finansijski slom”, ocenjuju u Centru civilnih inicijativa.

Dušanka Stanišić