Употреба Тесле

Истина је да филм, попут мађионичарског трика, захтева вољно потискивање свеколике неверице од стране публике и да и она најлаковернија зна да је посао мађионичара да је превари, да у сваком случају постоји трик и да је све у успешности његове изведбе.

Магија и мађионичари јесу суштина приче амбициозног холивудског мађионичарско-филмског трика званог "Престиж" Кристофера Нолана ("Мементо", "Бетмен почиње") који се у финалу може сматрати неуспелим. Јер, са лакоћом се утопио у самопонављање и досаду, а његово предуго трајање резултира падом концентрације гледалаца, погубним за сваки трик, па и овај филмски.

За разлику од мађионичареве публике с раскршћа деветнаестог и двадесетог века, у које је иначе смештена радња овог филма, ова данашња нема потребну дозу наивности и лакоћу фасцинације преваром. Данашњу публику је тешко заварати, видела је много, зна готово све, презасићена је неуспелим холивудским делима и сурово кажњава највећом ноћном мором холивудских мејџор продуцента – падом гледаности.

Сценарио за "Престиж", филм епохе, костимиране драме-трилера, написали су браћа Џонатан и Кристофер Нолан према роману Кристофера Приста, замисливши причу као комбинацију мистичног и магичног, немогућег и могућег, у свету експанзије науке и интелектуалног авантуризма, а руководећи се чињеницом да је крај деветнаестог и почетак двадесетог века био период друге индустријске револуције, рађања електрицитета, фотографије и филма...

И, све би било у реду, чак привлачно и драгоцено, да се претерано не "врте" око ликова два лондонска мађионичара – Роберта Анџира (Хју Џекман) и Алфреда Бордена (Кристијан Бејл), њиховог суровог ривалства, опсесивне доживотне битке за надмоћ са опасним и смртоносним последицама, а да притом изостаје оно основно – њихова суштинска мотивација. У 128 минута филма о главним јунацима па и споредним ликовима укључујући и онај Теслин, заправо се не сазнаје ни ко су ни какви су. Све Ноланово умеће фокусирано је на личну фасцинацију сазнањем да мађионичарски трик има обавезна три дела: завет, преокрет и престиж, што је самодопадљиво искоришћено и за све структуралне преокрете у филму.

Филм и почиње мађионичаревим заветом публици да је пред њом стваран свет, да нема трикова и да ће, изврћући законе природе, учинити нешто што никада није видела. У том, и таквом првом делу филма упознајемо његове јунаке. Следи потом преокрет, када мађионичар учини да нешто нестане, а Нолан у овај део филма посвећен извођењу, крађи и прекрађи трика "Транспортовани човек" (телепортација), уводи и неке од Теслиних експеримената са електрицитетом и самог Николу Теслу (Дејвид Боуви), (зло)употребивши га за појачавање мистерије и мистике у филму пред гранд финале, последњи и најважнији део мађионичарског трика и самог филма – престиж, када оно што је пред очима публике нестало треба да се поново појави, али на другом месту...

Ноланов "Престиж" сигурно је много занимљивији филмским професионалцима – сниматељима, сценографима, костимографима, него самој публици, јер су у овим сегментима филма дати добри резултати. Директор фотографије Воли Фистер ефектно је  користио природно осветљење и камеру из руке, с којом се постигла брзина и магичност извођења трикова на сцени. Најобимнији посао у реконструкцији епохе, мађионичарских реквизита и Теслиних експерименталних машина имао је сценограф Кевин Кејвеноу, и он је посао обавио врхунски. Увек је лепо на великом екрану видети и глумачког мајстора Мајкла Кејна, па и популарну Скарлет Јохансон. Нажалост, овде у ликовима корисним главним јунацима – мађионичарима, али дозлабога недореченим.