Upotreba Tesle

Istina je da film, poput mađioničarskog trika, zahteva voljno potiskivanje svekolike neverice od strane publike i da i ona najlakovernija zna da je posao mađioničara da je prevari, da u svakom slučaju postoji trik i da je sve u uspešnosti njegove izvedbe.

Magija i mađioničari jesu suština priče ambicioznog holivudskog mađioničarsko-filmskog trika zvanog "Prestiž" Kristofera Nolana ("Memento", "Betmen počinje") koji se u finalu može smatrati neuspelim. Jer, sa lakoćom se utopio u samoponavljanje i dosadu, a njegovo predugo trajanje rezultira padom koncentracije gledalaca, pogubnim za svaki trik, pa i ovaj filmski.

Za razliku od mađioničareve publike s raskršća devetnaestog i dvadesetog veka, u koje je inače smeštena radnja ovog filma, ova današnja nema potrebnu dozu naivnosti i lakoću fascinacije prevarom. Današnju publiku je teško zavarati, videla je mnogo, zna gotovo sve, prezasićena je neuspelim holivudskim delima i surovo kažnjava najvećom noćnom morom holivudskih mejdžor producenta – padom gledanosti.

Scenario za "Prestiž", film epohe, kostimirane drame-trilera, napisali su braća Džonatan i Kristofer Nolan prema romanu Kristofera Prista, zamislivši priču kao kombinaciju mističnog i magičnog, nemogućeg i mogućeg, u svetu ekspanzije nauke i intelektualnog avanturizma, a rukovodeći se činjenicom da je kraj devetnaestog i početak dvadesetog veka bio period druge industrijske revolucije, rađanja elektriciteta, fotografije i filma...

I, sve bi bilo u redu, čak privlačno i dragoceno, da se preterano ne "vrte" oko likova dva londonska mađioničara – Roberta Andžira (Hju Džekman) i Alfreda Bordena (Kristijan Bejl), njihovog surovog rivalstva, opsesivne doživotne bitke za nadmoć sa opasnim i smrtonosnim posledicama, a da pritom izostaje ono osnovno – njihova suštinska motivacija. U 128 minuta filma o glavnim junacima pa i sporednim likovima uključujući i onaj Teslin, zapravo se ne saznaje ni ko su ni kakvi su. Sve Nolanovo umeće fokusirano je na ličnu fascinaciju saznanjem da mađioničarski trik ima obavezna tri dela: zavet, preokret i prestiž, što je samodopadljivo iskorišćeno i za sve strukturalne preokrete u filmu.

Film i počinje mađioničarevim zavetom publici da je pred njom stvaran svet, da nema trikova i da će, izvrćući zakone prirode, učiniti nešto što nikada nije videla. U tom, i takvom prvom delu filma upoznajemo njegove junake. Sledi potom preokret, kada mađioničar učini da nešto nestane, a Nolan u ovaj deo filma posvećen izvođenju, krađi i prekrađi trika "Transportovani čovek" (teleportacija), uvodi i neke od Teslinih eksperimenata sa elektricitetom i samog Nikolu Teslu (Dejvid Bouvi), (zlo)upotrebivši ga za pojačavanje misterije i mistike u filmu pred grand finale, poslednji i najvažniji deo mađioničarskog trika i samog filma – prestiž, kada ono što je pred očima publike nestalo treba da se ponovo pojavi, ali na drugom mestu...

Nolanov "Prestiž" sigurno je mnogo zanimljiviji filmskim profesionalcima – snimateljima, scenografima, kostimografima, nego samoj publici, jer su u ovim segmentima filma dati dobri rezultati. Direktor fotografije Voli Fister efektno je  koristio prirodno osvetljenje i kameru iz ruke, s kojom se postigla brzina i magičnost izvođenja trikova na sceni. Najobimniji posao u rekonstrukciji epohe, mađioničarskih rekvizita i Teslinih eksperimentalnih mašina imao je scenograf Kevin Kejvenou, i on je posao obavio vrhunski. Uvek je lepo na velikom ekranu videti i glumačkog majstora Majkla Kejna, pa i popularnu Skarlet Johanson. Nažalost, ovde u likovima korisnim glavnim junacima – mađioničarima, ali dozlaboga nedorečenim.