Процурео и досије Гвантанамо

Од нашег сталног дописника

Вашингтон – После велике пометње коју је прошле године изазвало обелодањивање тајне архиве Стејт департмента, организација „Викиликс” је управо показала да има још адута: на увид је стављено више од 700 поверљивих докумената Пентагона с досијеима осумњичених припадника Ал Каиде заточених у специјалном затвору у америчкој војној бази Гвантанамо на Куби.

Сви документи носе ознаку строго поверљивих и напомену да нису за показивање страним владама, упркос томе што се из њих – према ономе што су о томе јуче објавили „Њујорк тајмс”, Национални јавни радио, британски „Гардијан”, а посредно и сви други медији – види да су заточенике саслушавале тајне службе и других земаља: Русије, Кине, Саудијске Арабије, Јордана, Кувајта, Алжира, Туниса, Јемена, па чак и Таџикистана.

„Њујорк тајмс” овај досије у ствари није добио од „Викиликса” већ из извора који не открива, принудивши организацију Џулијана Асанжа да раније него што је планирала то постави и на свој сајт. У саопштењу које су потписали надлежни функционери Пентагона и Стејт департмента, америчка влада је строго осудила цурење ових „осетљивих информација”, уз поруку да је „несрећно” то што су у томе учествовали пре свега „Њујорк тајмс” и Национални јавни радио (који живи од дотација из државног буџета).

Генерално, нове хиљаде страна америчких тајни не откривају у суштини ништа што се досад није знало о затвору Гвантанамо, у војној бази на Куби, на око 100 квадратних километара земљишта које су САД закупиле још 1903, уговором који Хавана не може да раскине без сагласности Вашингтона.

Овај казамат је саграђен специјално за осумњичене припаднике Ал Каиде после њеног напада на куле Светског трговинског центра и Пентагон 11. септембра 2001, најспектакуларније терористичке диверзије у историји. То што затвореници нису формално на америчкој територији, лишава их права која би им у супротном гарантовао амерички устав, а пошто нису униформисани борци, на њих се не примењују ни женевске конвенције о ратним заробљеницима.

Процурели документи потврђују оно што је већ било у јавном оптицају: тортуру приликом саслушавања као и чињеницу да су у неограниченом притвору како тврдокорни заговорници џихада, тако и неки који нису оно што се тврдило да јесу: сарадници Ал Каиде. У затвору су једноставно због чињенице да су се затекли на погрешном месту у погрешно време.

Међу њима су били и један 89-годишњи Авганистанац који је, како показује његов досије, пет месеци саслушаван упркос томе што је било очигледно да му је узнапредовала деменција. Ухапшен је зато што је у његовој близини пронађен телефонски именик с бројевима неких талибанских вођа, да би се на крају показало да затвореник не зна ни како се рукује телефоном.

Слично је било с једним 15-годишњаком, као и Суданцем Самијем ал Хаџом, сниматељем Ал Џазире, који је, после шестогодишњег заточења, пуштен и вратио се свом послу. Он је саслушаван о „програмима обуке Ал Џазире, телекомуникационој опреми и операцијама извештавања из Чеченији, с Косова и из Авганистана”.

Од 759 заточеника, колико је у једном моменту било у Гвантанаму, данас је тамо још 172, који су рангирани као „веома ризични”, што значи да могу да буду претња САД и савезницима ако би били пуштени „без адекватне рехабилитације и надзора”. Али досије такође показује да је таквих било и међу ослобођенима, или пребаченим у затворе пријатељских земаља, који нису били довољно сигурни, попут оних у Јемену, одакле су побегли и наставили с тероризмом.

Међу најокорелијим џихадистима у Гвантанаму је Калид шеик Мухамед, који се сматра планером напада од 11. септембра. Тамо је и „професор”, некадашњи лични преводилац за енглески Осаме бин Ладена.

Међу „најтврђима” је и Абд Рахим ал Нашири, који je толико посвећен борби против „неверника” да је „примао инјекције за импотенцију и препоручивао их другима, да им жене не би одвлачиле пажњу од џихада”.

Пажњу америчких медија привукао је и бивши заточеник Абу Суфиан Хамида бин Куму, који је пре 4 године предат у надлежност либијској влади, на њен захтев, а ових дана, како се тврди, обучава побуњенике против Гадафија. Његов Гвантанамо досије показује вишегодишње свестране везе са Ал Каидом.

Као извор и овог досијеа сматра се војник-редов Бредли Менинг, сада у војном затвору. Обелодањени документи покривају период од 2002. до почетка 2009, што значи да се односе и на догађаје за време владе садашњег председника САД.

Барак Обама је иначе пре три недеље – суочен с политичким реалностима у земљи – и званично одустао од свог изборног обећања да ће затвор Гвантанамо затворити (према првобитном плану, то је требало да учини у року од годину дана).