После бомбардовања остао страх

ВАЉЕВО – Међу првим објектима у Колубарском округу на које су се окомили авиони НАТО-а 1999. године, било је војно складиште у селу Причевићу код Ваљева. Моћне летелице са прецизним навигационим инструментима тада су, из само њима знаних разлога, разорне товаре бацили по оближњим кућама и окућницама. У дворишту Слободана и Радована Живковића један од пројектила направио је кратер дубок 16 метара. Одваљени бусенови земље били су величине "фиће". Срећом, уз велику материјалну штету и страдање бројних домаћих животиња сва чељад су преживела.

После свега остале су приче и мучна сећања на време које не желе никада више да се понови. Међутим, код укућана домаћинстава Живковић, Мирковић, Јанковић и Јечменица страх је и даље присутан. У сталном су ишчекивању да нешто поново не пукне. То и не чуди јер када год отворе врата или погледају кроз прозор, на свега 300 метара ваздушне линије, сударају се са хладно-претећим призором војног складишта. Језа их хвата од првог "комшије" због кога су својевремено бомбардовани и који дуже време претећи изгледа.

– Шта да вам говорим како се осећамо, најбоље је да сами погледате и све ће вам бити јасно. Оно што видимо не личи на машине за прање рубља, већ опасну војну муницију која у огромним гомилама стоји под ведрим небом. Ми не знамо каква је то врста оружја или муниције као ни да ли је опасна, али слика је врло непријатна. Видимо да има ту и неких буради из којих се излива нешто – шта такође не знамо. Једино што ретко виђамо, иако је складиште ограђено, јесу људи који га обезбеђују. Да није било несреће код Параћина ми бисмо и даље ћутали и са страхом живели, али после тог случаја смо решили да дигнемо глас и упозоримо надлежне у држави да нас на време заштите, јер ако се нешто деси онда ће бити касно – каже Милосав Мирковић, који са супругом, сином, снахом и два унука живи у кући поред војног складишта у Причевићу.

Када смо се упутили према кућама Живковића, које су стотинак метара даље, речено нам је да тамо нећемо наћи никога јер беру кукуруз и ако бисмо им казали због чега смо дошли оставили би посао, а то би била штета због снега који само што није пао.