Рим и Париз траже ревизију „Шенгена”

„Шенген” се неће ни суспендовати ни укинути, али је неопходна  ревизија у складу са новонасталом ситуацијом, како би споразум о преласку граница без пасоша и уз личну карту, потписан још 1985. и неколико пута дорађиван, могао да преживи. То је заједнички закључак италијанског премијера Силвија Берлусконија и француског председника Николе Саркозија са јучерашњег самита у Риму, сазваног због кризе у односима две земље услед таласа емиграната из Туниса који су допловивши до Италије кренули пут Француске са привременим документима.

Две земље у заједничкој декларацији траже да се ојача служба ЕУ за пограничну контролу (Фронтекс) и да европски блок склопи споразум о имигрантима са земљама јужног Средоземља. О овим и другим мерама у вези са избеглицама и њиховим кретањем по Европи мораће да се сложе све чланице Европске уније на састанку министара унутрашњих послова заказаном за 12. мај.

Саркози је допутовао у Рим како би се смањиле тензије са Италијом настале због спора око више хиљада Тунишана који после пада Бен Алија покушавају да се домогну баш Француске, јер говоре француски језик па су им и шансе за запошљавање у овој земљи веће него било где другде у ЕУ. Париз је оптужио Рим да злоупотребљава Шенгенски споразум тако што избеглицама издаје привремене шестомесечне боравишне дозволе и путне исправе са којима они покушавају да се настане у Француској.

Сви споразуми временом остаре, па је тако и са Шенгенским. Данас када је пао Берлински зид са северном Африком, неопходна је, како је то приметио и италијански министар спољних послова Франко Фратини, провера и реформа аката донетих у сасвим другом геополитичком контексту.

Не ради се, како од јуче истичу, званични Рим и Париз ни о каквом укидању слободног путовања за грађане унутар шенгенске зоне, већ о ревизији клаузула које ће обезбедити да се у ванредним ситуацијама, као што је ова, уведу прецизније контроле на границама како се договори не би злоупотребљавали.

То је знатно другачији став од оног који је пред Ускрс стигао из Јелисејске палате и у коме је наговештено да Француска размишља о свом повлачењу из шенгенске зоне. Ради се о читавом низу реформи које ће морати да буду усаглашене на европском нивоу, како би се спречила масовна илегална сеоба у земље „Шенгена”.

Државе Медитерана суочавају се са огромним приливом избеглица, а очекује се да с окончањем сукоба у Либији талас из северне Африке прерасте у цунами. Зато ће реформе које буду усаглашене 12. маја сигурно подразумевати стриктнију контролу приликом уласка у шенгенску зону за све грађане који путују туристички а не само за избеглице из северне Африке. Такође ће унутар зоне, како се предвиђа, бити више контролних пунктова него до сада.

„Шенген” и евро су два најзначајнија интегративна пројекта Европске уније и ако хоће да их одржи на површини Брисел у новим околностима мора да им добаци појас за спасавање.

Шта је у ствари „Шенген”, питао се Саркози јуче у Риму, да би одмах понудио разјашњење: „То су различите земље које су одлучиле да међусобно једна другој повере одбрану граница.”

Зона обухвата територију 25 европских земаља које примењују Шенгенски уговор потписан у истоименом граду у Луксембургу још 1985. По „Шенгену” се практично путује као по једној земљи. Само кад се из зоне излази или улази долази до граничне контроле.

Шенгенска правила је у своје окриље преузела Европска унија Амстердамским договором 1999, иако територија без пасоша обухвата и три земље ван Европске уније (Исланд, Норвешка и Швајцарска). Територија покрива у овом тренутку 400 милиона људи, а досадашња правила подразумевају да се елиминише или поједностави гранична контрола између држава чланица, док се спољне границе ревносно контролишу.

Спор између Француске и Италије избио је баш због непоштовања тих првобитних шенгенских правила: Рим је Тунишанима издао привремене путне исправе како би они могли да се крећу унутар зоне, у ствари илегално. На избегличко питање, са друге стране, мора да се гледа и као на хуманитарну акцију, и зато се тражи солидарност свих чланица Европске уније.

Зорана Шуваковић