Rim i Pariz traže reviziju „Šengena”

„Šengen” se neće ni suspendovati ni ukinuti, ali je neophodna  revizija u skladu sa novonastalom situacijom, kako bi sporazum o prelasku granica bez pasoša i uz ličnu kartu, potpisan još 1985. i nekoliko puta dorađivan, mogao da preživi. To je zajednički zaključak italijanskog premijera Silvija Berluskonija i francuskog predsednika Nikole Sarkozija sa jučerašnjeg samita u Rimu, sazvanog zbog krize u odnosima dve zemlje usled talasa emigranata iz Tunisa koji su doplovivši do Italije krenuli put Francuske sa privremenim dokumentima.

Dve zemlje u zajedničkoj deklaraciji traže da se ojača služba EU za pograničnu kontrolu (Fronteks) i da evropski blok sklopi sporazum o imigrantima sa zemljama južnog Sredozemlja. O ovim i drugim merama u vezi sa izbeglicama i njihovim kretanjem po Evropi moraće da se slože sve članice Evropske unije na sastanku ministara unutrašnjih poslova zakazanom za 12. maj.

Sarkozi je doputovao u Rim kako bi se smanjile tenzije sa Italijom nastale zbog spora oko više hiljada Tunišana koji posle pada Ben Alija pokušavaju da se domognu baš Francuske, jer govore francuski jezik pa su im i šanse za zapošljavanje u ovoj zemlji veće nego bilo gde drugde u EU. Pariz je optužio Rim da zloupotrebljava Šengenski sporazum tako što izbeglicama izdaje privremene šestomesečne boravišne dozvole i putne isprave sa kojima oni pokušavaju da se nastane u Francuskoj.

Svi sporazumi vremenom ostare, pa je tako i sa Šengenskim. Danas kada je pao Berlinski zid sa severnom Afrikom, neophodna je, kako je to primetio i italijanski ministar spoljnih poslova Franko Fratini, provera i reforma akata donetih u sasvim drugom geopolitičkom kontekstu.

Ne radi se, kako od juče ističu, zvanični Rim i Pariz ni o kakvom ukidanju slobodnog putovanja za građane unutar šengenske zone, već o reviziji klauzula koje će obezbediti da se u vanrednim situacijama, kao što je ova, uvedu preciznije kontrole na granicama kako se dogovori ne bi zloupotrebljavali.

To je znatno drugačiji stav od onog koji je pred Uskrs stigao iz Jelisejske palate i u kome je nagovešteno da Francuska razmišlja o svom povlačenju iz šengenske zone. Radi se o čitavom nizu reformi koje će morati da budu usaglašene na evropskom nivou, kako bi se sprečila masovna ilegalna seoba u zemlje „Šengena”.

Države Mediterana suočavaju se sa ogromnim prilivom izbeglica, a očekuje se da s okončanjem sukoba u Libiji talas iz severne Afrike preraste u cunami. Zato će reforme koje budu usaglašene 12. maja sigurno podrazumevati striktniju kontrolu prilikom ulaska u šengensku zonu za sve građane koji putuju turistički a ne samo za izbeglice iz severne Afrike. Takođe će unutar zone, kako se predviđa, biti više kontrolnih punktova nego do sada.

„Šengen” i evro su dva najznačajnija integrativna projekta Evropske unije i ako hoće da ih održi na površini Brisel u novim okolnostima mora da im dobaci pojas za spasavanje.

Šta je u stvari „Šengen”, pitao se Sarkozi juče u Rimu, da bi odmah ponudio razjašnjenje: „To su različite zemlje koje su odlučile da međusobno jedna drugoj povere odbranu granica.”

Zona obuhvata teritoriju 25 evropskih zemalja koje primenjuju Šengenski ugovor potpisan u istoimenom gradu u Luksemburgu još 1985. Po „Šengenu” se praktično putuje kao po jednoj zemlji. Samo kad se iz zone izlazi ili ulazi dolazi do granične kontrole.

Šengenska pravila je u svoje okrilje preuzela Evropska unija Amsterdamskim dogovorom 1999, iako teritorija bez pasoša obuhvata i tri zemlje van Evropske unije (Island, Norveška i Švajcarska). Teritorija pokriva u ovom trenutku 400 miliona ljudi, a dosadašnja pravila podrazumevaju da se eliminiše ili pojednostavi granična kontrola između država članica, dok se spoljne granice revnosno kontrolišu.

Spor između Francuske i Italije izbio je baš zbog nepoštovanja tih prvobitnih šengenskih pravila: Rim je Tunišanima izdao privremene putne isprave kako bi oni mogli da se kreću unutar zone, u stvari ilegalno. Na izbegličko pitanje, sa druge strane, mora da se gleda i kao na humanitarnu akciju, i zato se traži solidarnost svih članica Evropske unije.

Zorana Šuvaković