Широка мрежа Гвантанама

Од нашег сталног дописника

Вашингтон – Амерички медији су наставили да експлоатишу нови златни рудник који им је отворило обелодањивање досијеа „Гвантанамо”. Поверљива документа Пентагона, првобитно достављена „Викиликсу”, показују се као изврстан материјал за детаљан увид у седмогодишња збивања у најозлоглашенијем затвору на свету, установљеном 2002. у америчкој војној бази на већ скоро сто година изнајмљеном делу територије Кубе.

Мистерија је засад којим каналима је тај досије стигао до „Њујорк тајмса”, чија редакција читаоцима предочава да га је добила из другог, анонимног извора, и поделила пре свега са домаћим „Националним јавним радијом” и британским „Гардијаном”. То је „Викиликс” принудило да одмах парира и на свом сајту „Гвантанамо папире” стави на увид и свима другима.

Друга рата анализа садржаја овог досијеа, који је, упркос обелодањивању, званично још „строго поверљив”, из чега за оне који се њиме баве могу да произађу одређене правне компликације, не говори похвално о службама државе која је затвор „Гвантанамо” основала. Основни утисак је да је антитерористичка мрежа, забачена после 11. септембра 2001, забачена веома широко и да се у њој, поред неколико крупних зверки, нашло и много „колатералног улова”: ситних риба, па и сасвим невиних људи.

Једно од најзанимљивијих открића јесте податак да су изјаве, запажања, а у многим случајевима и измишљотине, само осам заточеника, који су пристали да буду сарадници, искоришћене да се направе досијеи чак 255 других који су потом, да би потврдили оно што су о њима рекли потказивачи, били изложени широком арсеналу тортуре и методама изнуде признања које у неким случајевима превазилазе домишљатост средњовековних инквизитора.

Војни истражитељи су користили методологију „мозаика”: да од делића информација направе целу слику. Тако састављени досијеи, указују медијске анализе позивајући се на правне експерте – не би издржали проверу ни у једном суду, ни грађанском ни војном.

У квалитет на овакав начин добијених „чињеница” нису веровали ни они који су их користили, па ипак, систем није промењен. Али су чак и у случајевима кад је било очигледно да су заточени људи који нису имали везе са Ал Каидом и тероризмом, они задржавани, са образложењем да је могућа њихова даља „обавештајна експлоатација”.

На пример, процурили документи показују да је заточеник Мохамед Насим, сиромашан авганистански сељак, у Гвантанаму провео две године само зато што је имао исто име као и један вођа талибана. Па ипак, и он је дуго саслушаван, између осталог и због тога што су иследници били у поседу једног документа Ал Каиде са упутствима њеним припадницима како да заваравају иследнике у случају да буду ухапшени.

Више од годину дана на Куби је провео и један хоџа из авганистанске покрајине Кандахар, са званичним образложењем да је „као вођа молитви у својој џамији био у позицији да изблиза упозна талибане…” Показало се међутим да оно што је он знао није имало никакву обавештајну вредност.

У Гвантанамо је доведен и један кабулски таксиста, с образложењем да је, возећи често муштерије између Кабула и Коста, „познавао прилике у том региону”.

Неки су на Кубу доспевали и зато што су на руци имали одређени модел „касио” сата, јер је тај модел „Ал Каида давала полазницима курсева за прављење бомби у својим центрима у Авганистану”.

Једно од веома непријатних открића које Вашингтон ставља у деликатну позицију према главном регионалном савезнику у „рату против терора” јесте и податак из „Гвантанамо папира” да је пакистанска војна обавештајна служба (ИСИ) третирана као терористичка организација: сваки Авганистанац који је имао контакте са њом званично је обележаван као терориста.

Нова је и чињеница да више од две трећине од близу 800 заточеника, колико је укупно досад боравило у Гвантанаму, нису ухапсиле америчке снаге, него савезници.

Пентагон иначе одбија да коментарише садржај процурелих досијеа, јер како је то објаснила потпуковниковица Тања Бредшоу из одељења за везу са медијима, „реч је о украденој имовини владе САД”. „Та документа су државна тајна и то остају упркос томе што су неовлашћено стављена на увид”.

Џим Кери, портпарол Беле куће, такође је осудио објављивање садржаја „илегално прибављених докумената”. Изјавио је и да председник Барак Обама остаје посвећен затварању затвора Гвантанамо „једног дана”, уз напомену да је преиспитивање статуса свих заточених утврдило да педесеторици међу њима не може да буде суђено, али да су сувише опасни да би били пуштени.

„Интерни документи из затвора у заливу Гвантанамо, Куба, језиви су подсетник на правну и моралну катастрофу коју је тамо створио председник Џорџ Буш”, констатује у свом уводнику „Њујорк тајмс”.

„Тај заточенички логор на Куби остаје гнојна рана на глобалној репутацији ове земље. Ометан идеолозима и кукавицама у Конгресу, председник Обама није успео да постигне значајнији напредак у њеном излечењу”, констатује овај коментар, уз закључак да је „катастрофа у Гвантанамо беју сада проблем господина Обаме”.

Милан Мишић