Široka mreža Gvantanama

Od našeg stalnog dopisnika

Vašington – Američki mediji su nastavili da eksploatišu novi zlatni rudnik koji im je otvorilo obelodanjivanje dosijea „Gvantanamo”. Poverljiva dokumenta Pentagona, prvobitno dostavljena „Vikiliksu”, pokazuju se kao izvrstan materijal za detaljan uvid u sedmogodišnja zbivanja u najozloglašenijem zatvoru na svetu, ustanovljenom 2002. u američkoj vojnoj bazi na već skoro sto godina iznajmljenom delu teritorije Kube.

Misterija je zasad kojim kanalima je taj dosije stigao do „Njujork tajmsa”, čija redakcija čitaocima predočava da ga je dobila iz drugog, anonimnog izvora, i podelila pre svega sa domaćim „Nacionalnim javnim radijom” i britanskim „Gardijanom”. To je „Vikiliks” prinudilo da odmah parira i na svom sajtu „Gvantanamo papire” stavi na uvid i svima drugima.

Druga rata analiza sadržaja ovog dosijea, koji je, uprkos obelodanjivanju, zvanično još „strogo poverljiv”, iz čega za one koji se njime bave mogu da proizađu određene pravne komplikacije, ne govori pohvalno o službama države koja je zatvor „Gvantanamo” osnovala. Osnovni utisak je da je antiteroristička mreža, zabačena posle 11. septembra 2001, zabačena veoma široko i da se u njoj, pored nekoliko krupnih zverki, našlo i mnogo „kolateralnog ulova”: sitnih riba, pa i sasvim nevinih ljudi.

Jedno od najzanimljivijih otkrića jeste podatak da su izjave, zapažanja, a u mnogim slučajevima i izmišljotine, samo osam zatočenika, koji su pristali da budu saradnici, iskorišćene da se naprave dosijei čak 255 drugih koji su potom, da bi potvrdili ono što su o njima rekli potkazivači, bili izloženi širokom arsenalu torture i metodama iznude priznanja koje u nekim slučajevima prevazilaze domišljatost srednjovekovnih inkvizitora.

Vojni istražitelji su koristili metodologiju „mozaika”: da od delića informacija naprave celu sliku. Tako sastavljeni dosijei, ukazuju medijske analize pozivajući se na pravne eksperte – ne bi izdržali proveru ni u jednom sudu, ni građanskom ni vojnom.

U kvalitet na ovakav način dobijenih „činjenica” nisu verovali ni oni koji su ih koristili, pa ipak, sistem nije promenjen. Ali su čak i u slučajevima kad je bilo očigledno da su zatočeni ljudi koji nisu imali veze sa Al Kaidom i terorizmom, oni zadržavani, sa obrazloženjem da je moguća njihova dalja „obaveštajna eksploatacija”.

Na primer, procurili dokumenti pokazuju da je zatočenik Mohamed Nasim, siromašan avganistanski seljak, u Gvantanamu proveo dve godine samo zato što je imao isto ime kao i jedan vođa talibana. Pa ipak, i on je dugo saslušavan, između ostalog i zbog toga što su islednici bili u posedu jednog dokumenta Al Kaide sa uputstvima njenim pripadnicima kako da zavaravaju islednike u slučaju da budu uhapšeni.

Više od godinu dana na Kubi je proveo i jedan hodža iz avganistanske pokrajine Kandahar, sa zvaničnim obrazloženjem da je „kao vođa molitvi u svojoj džamiji bio u poziciji da izbliza upozna talibane…” Pokazalo se međutim da ono što je on znao nije imalo nikakvu obaveštajnu vrednost.

U Gvantanamo je doveden i jedan kabulski taksista, s obrazloženjem da je, vozeći često mušterije između Kabula i Kosta, „poznavao prilike u tom regionu”.

Neki su na Kubu dospevali i zato što su na ruci imali određeni model „kasio” sata, jer je taj model „Al Kaida davala polaznicima kurseva za pravljenje bombi u svojim centrima u Avganistanu”.

Jedno od veoma neprijatnih otkrića koje Vašington stavlja u delikatnu poziciju prema glavnom regionalnom savezniku u „ratu protiv terora” jeste i podatak iz „Gvantanamo papira” da je pakistanska vojna obaveštajna služba (ISI) tretirana kao teroristička organizacija: svaki Avganistanac koji je imao kontakte sa njom zvanično je obeležavan kao terorista.

Nova je i činjenica da više od dve trećine od blizu 800 zatočenika, koliko je ukupno dosad boravilo u Gvantanamu, nisu uhapsile američke snage, nego saveznici.

Pentagon inače odbija da komentariše sadržaj procurelih dosijea, jer kako je to objasnila potpukovnikovica Tanja Bredšou iz odeljenja za vezu sa medijima, „reč je o ukradenoj imovini vlade SAD”. „Ta dokumenta su državna tajna i to ostaju uprkos tome što su neovlašćeno stavljena na uvid”.

Džim Keri, portparol Bele kuće, takođe je osudio objavljivanje sadržaja „ilegalno pribavljenih dokumenata”. Izjavio je i da predsednik Barak Obama ostaje posvećen zatvaranju zatvora Gvantanamo „jednog dana”, uz napomenu da je preispitivanje statusa svih zatočenih utvrdilo da pedesetorici među njima ne može da bude suđeno, ali da su suviše opasni da bi bili pušteni.

„Interni dokumenti iz zatvora u zalivu Gvantanamo, Kuba, jezivi su podsetnik na pravnu i moralnu katastrofu koju je tamo stvorio predsednik Džordž Buš”, konstatuje u svom uvodniku „Njujork tajms”.

„Taj zatočenički logor na Kubi ostaje gnojna rana na globalnoj reputaciji ove zemlje. Ometan ideolozima i kukavicama u Kongresu, predsednik Obama nije uspeo da postigne značajniji napredak u njenom izlečenju”, konstatuje ovaj komentar, uz zaključak da je „katastrofa u Gvantanamo beju sada problem gospodina Obame”.

Milan Mišić