Муцању нема лека, али има помоћи

Говор треба да буде попут женске сукње – довољно дугачак да би покрио тему, а довољно кратак да би био занимљив, говорио је Винстон Черчил. Ипак, пре него што је постао познат као добар беседник, британски премијер кубурио је са шушкавим „С” и муцањем. Дуго се лечио и коначно је кроз вежбу и промишљање речи, пре него што ће их изговорити, постао добар говорник.

Филм „Краљев говор”, о дугогодишњој борби енглеског краља Џорџа Шестог с муцањем, ставио је у центар пажње говорну ману од којепате углавном деца, али и један проценат одраслих, што је око 68 милиона људи у свету.

То што се о муцању и говорним манама више прича захваљујући филму обрадовало је особе које муцају, њихове породице и логопеде. Сазнање да су историјски познате личности патиле од истог проблема може да буде добар пример да се овај недостатак може савладати. То истовремено утиче и на веће самопоуздање, јер превазилажењу проблема знатно доприноси позитиван став према себи.

Оскарима овенчан „Краљев говор” подстакао је и истраживања о узроцима муцања који још нису сасвим расветљени (претпоставља се да је један од узрока мутација три гена). Нова открића, представљена на научном скупу у Вашингтону, показују да је муцање можда повезано са нефункционисањем одређених центара у мозгу који су повезани с говором. Истраживања показују да ове особе обрађују говор и језик у другим деловима мозга у односу на особе које немају тај проблем.

Стручњаци скрећу пажњу да се терапија знатно променила од четрдесетих година прошлог века, периода који је одсликан у филму. Логопед Лионел Лог (игра га Џефри Раш) ставља каменчиће испод краљевог језика, али то се данас не ради. Не препоручује се ни пушење, мада оно има везе са техником пасивног издисаја која се данас користи.

Иако у филму постоје наговештаји да је узрок краљевог проблема лоше поступање према њему у раном детињству, став стручњака је да муцање није психолошки проблем изазван нервозом. У одраслом добу та осећања настају када се особе са овим проблемом суоче с негативним реакцијама околине.

Како онда саговорници треба да се поставе према особи која муца?

– Да буду стрпљиви и да саслушају – поручује логопед Николета Стевовић, из Института за експерименталну фонетику и патологију говора, и додаје:

– Муцање не спада у најтеже хендикепе, али је један од фрустрирајућих, јер доводи до тешкоћа у функционисању личности и утиче на њено деловање ка срединии средине ка личности.

Међу пацијентима има више деце, а одрасли се мање обраћају за помоћ, најчешће из незнања. Сматрају да је то нешто што је готова ствар и да се не може поправити. Неки имају страх од терапије или су прошли много третмана који нису имали успеха.

Дефинисано као неправилност говорног ритма при коме особа која муца зна тачно шта хоће да каже, али је у тренутку неспособна да се изрази због невољног продужавања или понављања гласова или речи, муцање се обично јавља у периоду развијања говора, од друге до шесте године, и то чешће код дечака.Није болест, већ стање које има физички узрок у стезању гласница, а оно је изазвано врстом како негативног тако и позитивног стреса.Особе које муцају рађају се са предиспозицијом да под утицајем стреса код њих долази до стезања гласница.

Муцање не може да се излечи, већ само да се коригује.

– То је велика борба и само редовним вежбањем може да се постигне успех. Потребни су истрајност и мотивација. Својим пацијентима то представљам као спорт: тренирање гласница – објашњава Стевовићева која је међу пацијентима имала лекаре, економисте и једног дипломату, али не и неку јавну личност која би била спремна да отворено говори о свом проблему.

----------------------------------------------------------------

Мерилин Монро, Вилис, Вудс победили муцање

Мерилин Монро је, наводно, муцала до 15. године. Ову говорну ману су имали и Брус Вилис, Тајгер Вудс и друге познате личности, али им се није испречила на путу до успеха.Комичар Роен Аткинсон, познатији као Мистер Бин, још један је познати муцавац. Његова наглашена артикулација је наводно покушај да се „избори” са неким сугласницима.